Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИЗЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

■жжжжжжжжжжжжжжжжл -ж.

ГОД. XVII. ) , ■ Ж ЖЖЖ*ж*ЈГЖјГЖЖЖЖ*жжжжжжжжжжжжжжжжјгжжжжжжжжж-ЖЖЖЖ*ЈГЖЖЖЈГЖЖЖА ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т

III. II V : За Србију на годину 6 динара на пола године 3 » За стране земље на годину 9 »

ЛЛЛХХХЛХЛХЧ У ЧХХХХХХХ ХЧУЧЧЧЧЧХЧЧЧ\ХХХЧХХЧ\Ч\ЧЛХХУЧУЧЧЧХХЧ1ЛЛЛЧЧЧ\ХЛХХХЧ*ЧЧЧУЧХ'

.хххххххххх^

ЕЕДЕМ 7. ШАРТЛ 1899.

Број 9.

•ЖЖА'ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ. претплату вал.а слати упутницом на општински СУД а све коресподенције на уредника. РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ" СВ.

НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ ОЕ.

Н А Р Е Д Б А На основу чл. 17. правилннка за извршење закона о риболову, а на основу претписа г. министра народне привреде од 27 Фебруара текуће године ЗБр. 987, Управа града Београда објављује: 1. да је у месецу марту ове године забрањено ловити и продавати ове врсге риба: младицу, штуку, смуђ, бандар, гргеч, деверику, шљивар, бадорку, црвенперку, клена, мишоловца; и сву тако звану белу рибу, а сем њих кркушу и иеш; и 2. да се ова врста рибе у месецу марту, не сме из суседне државе ни уносити, а ако. се унесе да ће се одмах жива риба пустити у Саву односно у Дунав, а с мртвом ће се поступити по закону. Иступници ове наредбе казниће се по чл. 25. закона о риболову. Из канцеларије Управе града Београда, 3. марта, 1899. год. № 5259. у Београду.

0 Б Ј А В А На основу члана 3. закона о устројству војске и правила за регрутовање на

дан 11, 12, 13, 14 и 15 Марта ове године, извршиће се рекрутовање за сталан кадар оних младића, који у 1899. годан« навршују 21 годину живота, дакле свију оних који су рођени у календарској 1878 години од 1. Јануара до 31. Децембра. Регрутовање ће се извршити у здању ово општинског суда. Регрутној комисији имају предстати: 1, Сви младићи рођени од 1. Јануара до 31. Децембра 1878. године, како овде у Београду тако и они досељени. Са регрутима долазе и сви неспособни задругари њихови, где је тај случај да неспособност дотичног задругара даје регруту права на скраћени рок службе у кадру. 2, Сви привремено неспособни регрути од ранијих година који собом имају понети и уверење о неспособности које су добили од ранијих регрутних комисија или окружне команде, и сви они који су по чл. 5. оглашени за неборце и то они до навршене 25 г. старости. 3. Сви обвезници редовне и оба позива народне војске, који се осећају за неспособне за даљу службу у војсци. 4. Сви привремени инвалиди.

Регрути који имају права на скраћени рок, услед тога што су им старији задругари служили у сталном кадру, дужни су ово доказати са војничким исправама пред комисијом. Позивају се сви младићи рођени у 1878 г. и њихове старешине задруга, да лично предстану регрутној комисији ради регрутовања. Који од младића неби хтео предстати одређених дана регрутној комисији казниће се шрогодишњом службом, без обзира на задружно стање по чл. 15 закона о устројству војске, а старешина његове задруге који га прикрива казниће се са 300 динара. Од суда општине града Београда 13, Фебруара 1899. г. ОВБр. 7 Београд.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК 16 Фебруара 1899. год. Предеедавао председник г. Н. Д. Стевановић; приеуствовали чланови суда: г.г. Стев. Ивковић и Коста Симаћ; од одборника били: г.г. Др. Лазаревић, Дамјан Стојковић, Ђ. Пантелић, Ђока Тошић, Јов. Петровић, 1}. Козлић, М. Савчић, К. Др. Ризнић, А. Н. Крсмановић, Трајко Стојковић, К. IX. Лазаревић, Н. Спаеић, Др. Јов. Ђурић, М. Ј. Божић, Ј. М. Јанковић, Д. Тадић, Марко С. Петронијзвић, Младен

КРАЉ СТЕФАН ДРАГУТИН ИСТОРИСКА РАСПРАВА

Мото:

...„Уат Атпагит е( (огтае д1огга Г1иха а1/{'и.е р-адта е»1; тНш с1ага ае1егпаџие каћеЛиг" 8а1и84. Сош. Са4. сар. I.

НАПИСАЛИ

К. Н. КОСТИЋ И Ф. АР. СТАНОЈЕВИЋ Рад награђен са 400 динара, нрвом видовданском наградом од 15 Јунија 1897. г).

(нАСТАВАК) Краљ Драгутин као да није могао ништа с&м учинити у уништавању јереси. Он се обраћа папи Николи IV., коме беше много стало до тога; да југословенске владаоце задобије за своје прозелитске планове. Г. 1291. краљ Драгутин преко барског АЕ. Марина (Петра Цара) извештава папу, да у његову делу Босне има јеретика; он моли застунника Св. Петра на земљи, да му пошље веште и спремне људе, који ће својим говорништвом и књижевничким знањем одвратити од јереси заблуделе људе. Папа је врло радо примио ову молбу краља Драгутина. У свом писму „ Сћаггз-пто гп СћгГш ^Шо 8^ерћапо Зег^Гае гедг Шш№Г и од 23. Марта 1291 г. папа Никола1У из-

вештава сремског краља Драгутина, даје већ наредио Старешини Славонских Фрањеваца ( М гпгзгго огсИт« ргаГгит ттогџт ргоутсгае8с1ауотае) пошље два спремна човека. Уз то папа краља „моли и опомиње", да то људе, које ће му послати Старешина Славонских Фрањеваца, лепо прими, препоручи и помаже у њихову раду при уништавању јереси. У свом писму Старешини Славонских Фрањеваца, које је писао истога дана, папа налаже овоме да избере два добра инквизитора и пропагатора: регулише метод рада та два легата и одређује начин инквизиције. 1 ) Али, као да је овај рад Заступника и Чувара кључева Св. Петра и великог правоверца сремског краља Драгутина у опште мало и привремено имао успеха. Тек што је прошло 7 година и већ је папа БониФације УШ 29. Априла 1298 г. био приморан, да наложи Старешини Славонских Фрањеваца да пошље два Фратра инквизитора јереси у Србију, Рашку, Далмацију, Хрватску, Босну, Истру, Славонију.' 3 )

М Тћешег, Моп. Нипд. I стр. 378—378; § ИСХиВСХГ. — Пејачевић, Шд(;. 8егт. стр. 720—208. — Чупић. Годашљ. Књ. II стр. 243. — Бг. ЈГг. КаскЈ, Во^отШ и Ра1агепј 7.а§ге1) 1870 стр. 88 1 'Гћешег, Моп. Нип^ I стр. 381, § ССХ1У. — Пејачевић, Н184. 8егт. стр. 232.

Папе преко својих легата, оног АЕ. Марина из Бара а нарочито преко краљице Јелене, настојаваху, не би ли како обратили у Католичку Веру српске краљеве Драгутина и Милутина. Као да је овај рад имао донекле успеха. Папа Никола IV 16 марта 1291. јавља краљу Драгутину, да прима у загатиту Св. Петра и своју краља и његову државу, градове, села, земљу, имање (... „ 1имт, сит сгогШгбш, сазђчз, Јегггз, глИи е1 Ђот& а1из, (ргае гп ГтргевепГгагит %т1е е1 гаНопаМШег роззгрез, зиб беаН РеЛгГ е{ гго&Га ргоГесПопе зизарГмт. и Ј 1 ) Али једино из овог примања у протекцију не може се извести, да је краљ Драгутин „збиља пригрлиокатоличкуверу", као што без резерве узима католик Клајић. Студенички Родослов, као на супрот свему томе, вели за краља Драгутина, да је, угледајући се на свог оца, ватрено љубио православље. 1 )

!) Тћешег, Моп. Нип§. I §. БГ ј ХХ^ стр. 359—360. § БСУстр. 375; §ВСХ стр. 377 -378; § ССШ1 стр. 410—411. — Пејач. Шв!. 8егу. стр. 207—208,234—235.—Кик. Агк. П стр. 10. 2 ( 81агте XIII стр. 168. — К1а1с, Роуј. Вонпе стр. 88—80. — 8. Бјиђјс зна, да је краљица Јелена свога сина Драгутина васгштала у Католичкој Вери и да га је доцније омрзнула и није се хтела с њиме никако номирити, што је он „охладнуо према Католичкој Вера „(Измшнљања!) Т уоусј , етр. 59. — По народној причи краљ је Драгутин