Beogradske opštinske novine
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
МХЧ\\Х\Х\%ХУ\ХХ\ЧЧ\ЛЛ.'<
Год. XVIII.
СУБОТА 1. ЈЛНУАРЛ 1900.
Број 1.
ЧГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ.
■жжжжжжжжжжжжжжжжжжжж.
ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т
III: II V :
За Србију на годину .... на пола године . За стране земље на годину
6 динара 3 » 9 ,
■жжжжжжжжж.
ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ. 'ЖЛ
претплату ВАЛ ј А слати упутницом на општински суд А све коресподенције ца уредника
РУКОННСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ
НЕПЛАЋЕНА ПИСША НЕ ПРИМАЈ7 СЕ
Веоград, 30. децембра Његово Величанство Краљ Алехгсандар отиутовао је дворским возом у Ниш данас пре подне у 11 час., у пратњи Г.Г. Министара, осим Г.Г. Министара правде и унутрагањих послова, који су јуче пре подне отпутовали. Његово Величанство Краља испратили су на стаиици: Његово Високопреосвештенство Г. Митрополит, Г.Г. ђенерали, Председник и чланови Државнога Савета, бивши аустро-угарски посланик Г. Ритер фон Шисл, даље Управник града Веограда, виши чиновници и официри и многи грађани престонице. Његово Величанство Краљ дочекан је и испраћен са бурним : Живео ! „Срп. Новине".
РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ
ТРГОВИНСНИ ЦЕНТРИ I ДРУМОВИ по СРПСКОЈ ЗЕМЉИ НАПИСАО КОСТА Н. КОСТИЋ ( ндставак) За време Неманића Котор је уживао унутрашњу градску слободу, самоје признавао врховну власт Неманића. Неманићи су пазили Котор, давали му трговинске повеље и привилегије и по нешто од земљишта. 1 ) Котор је тада имао, на граници Дунава и Требиња своју градску територију. Старе границе Которске Цар Душан у Неродимљу 1351. г. утврди и још нешто од з«мље ноклони својим верним Которанима. 2 ) Котор је задржао своју градску територију и у XV. в. Према уговору Деспота Ђурђа и Млетака од 11. Нов. 1426.
1) Моп. 8егђ. с. 149—152., 169., — Ша«. А. А. Уеп. т. I. с. 44—47. — N011. 8рес1. V. II. с. 278—279.; V. III. с. 72.; V. XIII. с. 318. 2 ) Моп. 8рес(;. V. III. с. 84. Цар је Душап у својој повељи детаљно обележио границе которске територије. Много би меета заузело исписиваае граница по Царевој повељи.
Дамјан Стојковић, Голуб С. Јанић, М. Ј. Вожић, К. Н. Лазаревић, А. Н. Крсмановић, Богоје Јовановик и Трајко СтојковиЈ.. (свршетак) 3. Што су околности у којима моли тељка живи сасвим друкчије и погодније од оних, у којима остали даваоци коморе живе јер на издржању или старању нема ни једног члана породице какав је случај код осталих даваоца коморе. 4. Што је занимање желитетке таково, да је осигурана од сваког могућег евентуалног случаја, да .јој се имовно стање погорша и најзад, 5. што жалитељка не даје војника. Према свему наведеном наводи жалилитељке су по све неумесни и с тога јој жалбу као такову треба одбацити. XIII.
г., которска је територија тада почињала „<1а1 1ио§о сШо Уа§ а1 §аћо Г0880 е а ргиоуо а1а ^ч". <Н 8. Тп1'оп аизо а1а Сирра Ипа а1а 8са11а Де Ви1)0У12а а УИНпа Уаша а Гопе8с1о1 соте 8е 81е§-и1 рег 1 8ах1 регтј е рег тего с1е Вгепоп12 8и8о а Ки8еуа§'1ауа е а 8. 8ог2о е 8изо а!а рог1о с!е Ма1б1;ог1 е рег 21та рег Ма 1а тап^а^па." 1 ) Дакле, и у XV. в. которска градска територија била је као и за време Цара Душана. На Которском тргу за време Неманића продавале се разне српске сировине. У XIV. в. Котор је био добра пијаца српских сировина. Жупан Санко, прекоревајући Дубровчане, вели им, даје продао у Котору жито по 10 пп. 1 товар и 200 овнова за 20 дук. а за таку цену не би могао продати у Дубровнику. 2 ) На которском тргу продавале су се и босанске и херцеговачке сировине. Када војвода Сандаљ забрани караванима да иду на которски трг, Которани замолише Млетке за посредништво и на заузимање Млетачког дужда Франческа Фоскарија Сандаљ у Благају 1. Нов. 1423. допусти караванима да могу ићи у Котор. 3 ) Српски су власи
!) Моп. 8рес1. у. XXI. с. 16. Границе су обележене према повељи Цара Душана. 2) Моп. 8егђ. § 236. с. 247. (Писмо је из XIV. в.) 3) Моп. Вегђ. § 289. с. 325—328.
имања, која се уступају у својину приватнима, пре приступања процени полажу у општ. суду заклетву, па ма да је који од процениоца и одборник. Како процениоци имања регулационог Фонда, које је решењем одбора од 28. октобра тек. год. ГВр 2781, уступљено А. Тз. Биби овд. трг. нису положили заклетву у општинском суду сходно наређењу чл. 28 и 30 грађевинског закона за вар. Београд, то се поменуто решење одбора задржава од извршења и има сматрати и да не постоји, с тим, да се процена поменутог имања поново изврши сходно поменутом закону и тај предмет одбору на решење изнесе. XIV. На предлог суда ГБр. 3026, одбор је решио, одобрава се накнадни кредит у 440 дин. за набавку потребне количине угља за ову годину за грејање основних школа палилулског и дунавског краја. Издатак овај, да се учини из позајмице од милион динара, пошто се за то изиште одобрење надлежне државне власти. XV По прочитању молбе Новака Павловића, тежака из Умке којом тражи да ослободи плаћања најрадије долазили по со у Котор. 1 ) Которска су солила била испод Котора у Љуштици. 2 ) Понајвише су которска солила снабдевала сољу оближње зетске и херцеговачке крајеве. 3 ) Котор је био и на гласу као трг чохе (сукна, свите). Г. Ч. Мијатовић узима да је Котор био понајвећи трг за свиту у српском приморју. 4 ) Которани 1446. г. 11 јулија замолише Млетке, да могу у своме граду подићи творнице сукна, не би ли тиме сузбили дубровачко сукно, које много штете млетачке и которске интересе ; али им Млеци не учинише по молби. 5 ) Док је био под врховном српском влашћу, Которјековао свој новац. У споменицима се често спомињу которски динари, перпере и грошеви. 6 ) Било их је и добрих и хрђавих ; 7 ) али изгледа, да је которски новац, у опште, био гори од дубровачког новца, јер Д. В. 9. Дец. 1400. г. донесе
1) Моп. 8егћ. § 233. с. 246. — Моп. 8рес4. в. III. с. 95.; в. XXII. с. 120. 2) Моп. 8рес1. у . XXII. с. 228.; V. XXVIII. с. 220. 3; Гласник к. XXXVIII. с. 91. 4) Јћ. *) Моп. 8рес('. V. XXI. с. 367—368. °) Пуцић, Спом. к. II. с. 50., 57., 64., 67., 69., — Споменик XI. с. 53., 58., 59., 66. 7 ) Моп. 8ресЈ. V. XXVII. с. 181. ОговаЈ <Је Са1аго Га181 е! <1е гашо.
РЕДОВНИ САСТАНАК 2. Децембра 1899 г. Председавао председник општине г. Антоније Пантовић. Нрисуствовали чланови суда г. г. Стеван ИвковиК и Коста Симић; кметови: г. г. Јован Антонијевић , Михаило Ерковић и Коста Ареенијеви!). Од одборника били: г. г. Мих. Штрбић, Ђ. Димитријгвић, Мих. ЈовановиК, Ив. Ивковић, Стеван ЈосиФовић, Коста М. Ђурић, Васа Николић, Ј. Алкалај, К. II. Михаиловић, Мита Петровић, Д. Тадић, Млад. Николић, ТриФун Ђорђевић, Мидован Миленковић, Михаило Миловановнћ, Стојан Иајкић, Јанаћ М. Јанковић,
Председник извештава одбор, да је општ. правозастушгак изјавио своје мишљење према одлуци одбора од 11. иовембра тек. год оцносно полагања заклетве процениоца општинског имања која се уступају у својину прпватнима. По ирочитању номенуте одборске одлуке и по'прочитању тога мишљења општ. правозаступника АБр 8661, — одбор је решио, Усваја се у свему мигал^ење општинског правозаступника да процениоци општ.