Beogradske opštinske novine

Број 18

- 74

Год. ХТШ

по предлогу његовом и још неколико господе одборника, који су поднели маја месеца прошле године, за подизање зграде за смештај канделарија општ. грађевинског и водоводног одељења као и пореског одељења. Па како г. Јовановић није дошао у ову седницу то мисли да треба овај предмет одложити за идућу седницу. По саслушању тога одбор је усвојивши мишљење председника, решио, да се овај предмет стави на дневни ред за идућу одборску седницу и нужни лдговор по овоме питању даде. V Председник извештава одбор, да су се пок. Димитрије Стаменковић, бив. овд. трг. и пок. архимандрит НићиФор Дучић, на растанку са животом својим сетили и београдске сиротиње и истој оставили први 1000 дин. а други 100 дин. Моли одбор, да пок. добротворима сиротиње београдске ода своју захвалност и последњу пошту устајањем и са речима „Хвала им, и Бог да им душу опрости." По саслушању тога, — одбор је примио к знању, ове поклоне сиротињи београдској и покојницима одао пошту устајањем п са речима: „Хва.та им, и Бог да им душу опрости." VI Председник извештава одбор, да је на дпевном реду тражење кварта палилулског, да суд општински изјави, признаје ли право својине Анастасији жени Милана Симића, бив. управника општ. трошарине, на извесну покретност, која је, као Симићева својина пописана за обезбеду нађеног мањка у Управи општинске трошарине, по забрани одобреној решењем првост. суда за вар. Београд од 5 новембра 1899 Бр. 23837, а на коју покретност полаже право својине жена Симићева. По прочитању тога акта кварта палилулског АБр. 523, и -модбе Анастасије жене Милана Симића, АБр. 9837/99, упућене одбору општинском, којом моли, да јој се призна право својине на исту покретност ; као и по прочитању списка потврђеног код нашег заступништва у Софији 1880 год., који је молитељка за доказ својине поднела и мишљења општ. правозаступника по истом предмету, — одбор је решио,

могла дати прва награда, кад би било две прве награде. „У првом темату („Друмови и т. д.) најбоље је научно сређен и обрађен материјал о трговинским центрима и путевима. Издвојено је наше средњевековно доба од турског времена, промене, које су настулиле у културним и трговачким приликама појединих области, јасно су уочене а тиме је објашњено и растење или опадање појединих центара и путева, на послетку време обрта српске трговине од западног правца, од јадранског правца према Северу, Средњој Јевропи. И на приложеној карти разликовани су друмови нашег Средњег Века п турског доба. Овај рад има после сваког рдељка и опште прегледе, у ко.јима се главни резултати детал>ног разлагања врло прегледно резумирају и разумно објашњавају. Махнајеовог темата, што није Македонија заступљена у довољној мери. „Челином вредноћом је у другом темату прикупљен велики материјал, којим је објашњен значај појединих трговачких центара и других места, њихово растење и опадање; ретко који извор да је остао неупотребљен. И на карту је унесена врло густа мрежа трговачких путова, гушћа но на карти првог темата услед тога што су

да се општински суд преко једног ад својих кметова увери о томе: да ли се пописане ствари, на које жена Симићева полаже право својине, слажу са оним стварима, које су изложене у документу, којим она то своје право својине на исте доказује, и по томе поднесе извешће суду, па за оне које се слажу, да суд донесе решење, идајој на исте призна право својине о чему и кварт палилулски да се извести, да јој исте из пописаних ствари издвоји и преда на слободно руковање, а за оне пописане ствари, на које молитељка полаже право својине, а које се не слажу са стварима изложеним у документу, којим то своје право доказује, да суд изјави кварту палилулском, да јој на исте не признаје право својине. VII По прочитању молбе Милеве Јорговић, удове, управитељице завода за васпигавање и и женски рад, АБр. 193/, којом моли, да се помоћ буџетом предвиђена за ову годину овом заводу издаје њој као управитељици истог, — одбор је одлучио, да се општински суд преко Господина Министра просвете и црквених послова извести о томе: је ли молитељица доиста отворила ову школу и у истој одпочела предавање, као и кад, колико у школи има деце и да ли су иста сиротног стања па ако је онда, да јој се рачунећи од дана кад је исту отворила и предавање отпочела издаје на име помоћи онолико месечно колико према одобреном кредиту месечно припада пстој школп. VIII Председник износи одбору на решење молбу Данила Чонкића, општ. чиновника којом молп, да му се поклони сума у шестдесет и шест динара и шесет и седам пара дин. колико је као кметовски помоћник у 1892. г. више изузео аконто своје плате, а коју би суму сада имао да врати према примедбама комисије за преглед општ. и трошаринских рачуна. По прочитању те молбе АБр. 2339, одбор је решио, да се ова мОлба као неумесна одбаци. и мање важни путеви уцртани; и о Македонији је потпунији. „Оба темата имају дакле различннх одличних страна, које смо истакли. И због тога бисмо ми предложили Одбору Града Београда, да целокупну награду од 600 дин. подели на ова два темата и да се сматра као да су оба награђена првом наградсГм. Ако би одбору било незгодно мењати своје раније одлуке и због тога не може по овом предлогу поступити, сада предлажемо да темат с мотом „Друмови" и т. д. добије прву а темат с мотом „Трговина" и т. д. другу награду. „Од остала два темата ваља нам с хвалом поменути и темат: „Незнано — непитано, знано — вољено",који би, да нема овако јаке утакмпчаре, свакојако био награђен. „Изостао је од свих четврти темат с мотом:„Га1& дпе <1о18, асћаеппе диероигга."" Београд, 15. Јун. 1898. г. Ј1ј. Ковачевић Ог. Ј. Двијић

ЛИТЕРАТУРА. 1. Гг МЈк1о81сћ: МопитегМа ЗегМса врес^апИа Мб^опаш 8ег1лае, Вошае, Ка^иан. ЕсИсИ* —- —. Ујепае 1858. 2. Мопитеп1а 8рес1апНа 1ш1опат 81ауогшп шепсПопаНит у. 1-У., IX., XII., XVII., XXI.,

IX По прочитању акта кварта варошкочг АБр. 1039' и 1965. којима тражи, дз му општ. суд пошаље 43.35 дин. квлико општина има да шлати на име ресто парничних трошввва А. Перишону ; и комп. по акту првоет. беог|>ад.. тргов. еуда од 31. Јула 1899 г. Б.р. 7538, — одбор је решио, да се ових четрдесет и три динара и и тридесет и пет пара дин. колико општима београдска има платити А. Перишону и комп. на пме ресто парничних трошкова шошаљу кв. варошком, а из буџетске партије на мепредвиђене потребе и расходе. X По ирочитању акта VII пуковеке окружне команде 0»ББр. 700 којгам наређује разрез и ревизију коморе према новом разрезу порезе, одбор је решио, да оиштински суд, пошто> разрез порезе за текућу годину постане извршним,. од пореског одељења за град Београд, добави дневник порезе. Да једновременоумоли УИ пуковску окружну команду, да га изволи известити о томе: коликО' варош Београд, има да да коморе и у ком облику, па пошто се све то прибави, да одборска комисија изабрана у седници одбора од 21. Јануара тек. год. са општинским судом што пре изврши разрез и ревизију потребне коморе по овоме тражењу команде, а сходно закону о устројству војске, и издатим о томе наређењима од стране пуковске команде, па до извршењу тога поднесе сво.ј рад са извештајем одбору на претрес и решење, који ће даље надлежно поступити. (Свршиће се)

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Одборске седнице. На предлог председника општпне, а радп благовременог окончавања предмета, за које је одбор надлежан да решава, одлучено је у седници одбора од 20. ов. м., да се редовне одборске XXII (1л$(;те); V. VI., VIII., XI. (Соиштбшпеб е1; гекШпеб уепе1:ае); v. VII. (Боситен1;а); v. X., XIII., XXVII—XXIX. (Мопишеп1а Ка^шпа); v. XIV., XXV. (Авпа1е8, С1п - оп1сае); v. XVIII. (Ас1а Ви1^аг1ае); v. XXIII. (Ас1а Бовпае); v. XXVI. (Тћотаз агс1псНасотг8). 3. Кнез М. Пуцић : Сиоменаци Сриски... преписао — — — из дубр. архиве — —. Књ. I. Б. 1858. к. 11. Б. 1862. 4. А. Тћетег: Уе1ега МопитепХа 81акогит МеггсИопаНит 1ш1опат Шивћ-, тах. р. попсћгт есШа ех 1а1). Л^аИсагпв Лергошга е!; со11ес!а аћ — —. Т. I. К. 1863. Т. II. 2. 1875. 5. Бг. К. Јиречек: Сиоменици Сриски. Спом. С. К. А. XI. Б. 1892. 6. Љ. Стојановић: Сшари Сржки Хрисовуљи, акти и т. д. Прибрао их . Спом. П1. Б. 1890. 7. В. Макушев'1.: Исторические Паматники К). СлавннЂ и сосђд. имђ народовк и т. д. Ч. I. к. I. В. 1874. 8. — — : Жсшорискгс Сиоменици Ј. Сдовена и окод. народа и т. д. Гласник к. XIV. 2. од. 9. — — Материили длл исторЈи дипломат. сношенш Россш св Рагуз. Респ. и т. д. М. 1865. 10. N. Вагоги1 е1; 6-. Вегсће!: /,е геШгопг ЧедИ вШл еигорег а1 §епа!о <1. атћа8С1а1оп уеЛ1еИап1 пе1 8ес. XVII ТигсМа V. И. Р. I—П. V. 1871-1872. 11. Ив. Павловић: Исииси из франц. архива. Матеррјал за историју Б. Пол., нарочито Србије, с краја прошлог и пол. дан. века. Спом. II. Б. 1890. 12. Извори за нову сри. ист. I. Дћловоднкш протоколЉ од 1812. Ма1а 21. до 1813. Авг. 5, Карађорђа и т. д. Б. 1848. 13. М. Петровић: Фгтансије и усшанове обновљене Србије до 1842. год. По оригиналним документима. К. I. Б. 1897.