Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XIX.

НЕДЕМ I*. ОКТОВРЛ 1901.

Број 38.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т Ц 1" II : 8а Србију на годину 6 динара на пола године 3 „ За стране земље на годину 9 »

ПРЕТПЛАТУ ЛАЉА С.1АТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИ.1В ИА УРЕДНИКА РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ НЕПЛАЋЕНА ПИОША НЕ ПРИИАЈ7 СЕ

ПРЕСТОНД БЕСЕДА КОЈОМ ЈЕ ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО КРАЉ СРБИЈЕ АЛЕКСАНДАРI. ОТВОРИО СЕДНИЦЕ НАРОДНОГ ПРЕДСТАВНИШТВА, САЗВАНОГ У РЕДОВНИ САЗИВ 1. ОКТОБРА 1901 ГОД.

Господо Сенатори, Гооподо Народни Посланици, Отварајућп седнице првога сазива Народнога Представнинпва које сесастајена основу новога Устава, и поздрављајући вас Својом пскреном добродошлпдом, Ја сматрам за Своју прву дужност, да преко вас испоручим Своме драгом народу Мој Краљевски поздрав и да дам израза Своме задовољству, што су избори народних послапигса и сенатора тако сјајно утврдили да је народ српски прихватио Устав у оном истом духу у ком сам му га Ја даровао и да је, одазивајући се намерама свога Краља, учинио што је од љега зависило и што самЈа од њега очекивао, те да се створи чврста, неразорива подлога за подизање сталнога уставнога реда у нашој Отаџбини. И одајући такво заслужено признање народу српском, а пспуњен вером да ће нови Устав, с Божијом помоћу, донети Србији боље дане жудно очекиваног мнра, пстпнског реда којп се заснива на законитости и трајног напредовања, Ја сам срећан, што је већ стпгао час да испунпм Своју уставну дужност, да пред Народним Представништвом положим Своју свечану Краљевску заклетву на Устав. Ја не могу да пропустим ову свечану прилику а да пред представницима народннм не дам такође израза Своме задовољству на дочеку тако пуиом срдачности и одушевљења, којим је народ Мој свугде предусрео Мене и Краљицу приликом првог путовања Нашег кроз милу Нам Отаџбину. И Краљпца и Ја чуваћемо вазда драгоцене успомене са тога путовања. Господо Сенатори, Господо Народни Посланици, С највећим задовољством могу вам саопштити, да су наши односи са свима нашим суседима као и са свима великим силама н другим државама потпуно исправни и пријатељски. Пре свега Ми смо се старали да у духу традиционалне народне српске политике, очувамо симпатије п поверење моћне и братске словенске царевине, чија су помоћ или пријатељско учешће вазда пратили сваку тековину наше Отаџбине. Влада је Моја водила такође у пуној мери рачуна о многобројним интересима, који »ас везују са великом суседном монархијом, вршећи према њој најсавесније све међународне дужности и обавезе, које за Србију потичу било из суседских оцношаја било из међународннх уговора. Исто тако се непрекидним нашим сгарањем и одзивом који емо нашли код Њ. В. Султана успело, да се наши добри одношаји са Отоманском Царевином одрже, и ако је покрет арнаутски противу српског живља у Старој Србији пзазвао многе немиле појаве на нашој граници, према којима Србија није могла остати равнодушна. Нарочито још хоћу да истакнем, да су данас наши одношаји са Црном Гором онакви како то личи двема државама једнога истога народа, и да су ти одношаји добили новога израза и новог јемства успостављањем наше дипломатске мисије на Цетињу. Господо Сенатори, Господо Народни Посланици, Вас очекују на овоме сазиву многи и важни и тешки послови. Моја ће вам влада поднети предлоге органских закона, који су потребни да се ново стање, засновано новим Уставом, утемељи, да се принципи, постављени уставним одредбама, развију и у живот уведу. Сви ти законски предлози, задахнути истим духом, који веје кроз Устав, ослањајући се на искуство течено у низу последњих година, имају пред очима циљ, да се одржи у свему правилан однос између извршне и законодавне власти, и да се јемства, која су потребна за грађанске слободе у уставној држави, доведу у пуну сагласност са неодољивим потребама и вишим интересима целине државне.