Beogradske opštinske novine

Број 2

- 10 -

Год. XX

Вбор ће се држати у згради општинског суда. Вбор за бирање почиње у 8 сати изјутра а бирачи могу долазити иа збор тога дана ради бирања од 8 сати пре подне па до 12 сати у подне и од 2 сата па до 5 сати по подне, у које ће време престати пуштање бирача на бира* лиште, али ће се примити гласод свију оних који буду на биралиште дошли до 5 сати по подне. Чим председник збора каже, да је збор заиочет, бирачи, ако их има двадесет, а ако нема, а оно чим се толико накупи, изабраће и придати председнику још два лица од гласача на збору за чланове бирачког одбора. Од одбора придати су председнику збора за чланове бирачјког одбора у смислу чл. 21. по= менутог закона одборници г. г. Стојан Пајкић и Димитрије М. Ђорђевић, а њима за заменике заменици г. г. Вогоје Јовановић и Ђока Тошић. Извештавајући о овоме грађане београдске, суд општине београдске позива их да на збор дођу и испуне своју грађанску дужност. председник секретар , АБр. 11.645 београдске општине, МиХс М. Марјанобић С. р. Београд. Милобан Маринпобић с. р.

ДОЂИТЕ НА БИРАЛИШТЕ! Кроз недељу дана, — а то је на дан 20-ог ов. м. — извршиће се у нашој општини избори одборника и заменика, укупно 24 лица, који, према постојећем закону, имају одменити одступајуће друговесвоје. У претходећем и надлежном позиву, грађанство ће београдско наћи потребне му појединости о законској страни оваких избора, као и употреби бирачка му права. Ми данас узимамо слободу, да проговоримо коју реч само о дужносши — вечно старој и вечно новој — свију нас према својој општини. И, како нам грађанска искреносш ту може бит/и само од користи, а никако од штете, ми ћемо њој овде слободну реч и дати. Ако стоји, дакле, то: да ни једна општина, ни у којој држави на свету, не може напредовати, не може чак ни достојно живети, ако је брига општа и општинска иоследња брига њених грађана, онда — да будемо, као што обећасмо, искрени према себи самима — онда не може бити никакво чудо, што јенашБеоград тако мало порастао у потребној му срећи, здрављу и напретку, за последњих тридесет година. Велимо, за иоследњих шридесеш година; јер, од Београда и Београђана, изложених непријатељском нишану турских топова, није било ни тражити ни очекивати правога полета, ни правога рада културнога. Велимо, пак, за последњих тридесет година, зато, што је то перијод времена, у току којега је живља заинтересованост грађанска према судби рођене му општине доисша могла направити од једнога Београда: и кулу светлиљу народних нам тежња, и златни стожар државне нам моћи, и узор слику сваком граду и градићу српском. Нећемо ни да говоримо о томе, колико је грађанско усталаштво, грађанско прегнуће, могло, преко своје општине, учинити: да Београд по стане џиновски магнет за све живе силе Србије, достојнотежиштењених трговачких, њених иривредних , њених саобраЛајних и безброј других интереса и чинилаца. А да овај грађански прекор није неоснован, са патриотским болом констатујемо Факт: да за све време док је наш Београд милео

и цомилео, од својих некадањих и оријен шалских двајестак хиљада душа, до данашњих гиездесет тисућа — за исто време — од једне обичне вароши светске у нашем комшилуку никла је и засијала поносна ирестоиица маџарског народа, и моћна супарница гордога Беча! Не велимо, нити хоћемо да кажемо, да би и највеће пожртвовање Београђана могло начинити од Београда српску Лешту — а још мање српско Чикаго — али спора бити не може: да се, од одласка Турака из градске нам тврдиње, могло рахат учинити за Београд све оно што се данас тек смело иројектуј а у души нашој бојажљиво крије. Да је, пак, то, каквом срећом, и учињено, Београд би наш данас срећно бројао, али не само ових данашњих и мучних шездесет хиљада, него најмање још ш,о хиљада и свежих и напредних становника својих. Београд већч био би и Београд јачи — јачи материјално, јачи морално — а та двострука снага његова тада би само расла , и једнако расла. Али, како — да се искрено упитамо како се и могло то збити код нас, оних Срба и Веограђана, који су у току истих тридесет година умели, према општини, заборавити и на своја ирава , а камо ли на своје дужносши ? Или је то мала жалост, или ситна болест грађанска, кад стварно, правно и дужносно, интересовање Београђана за општинске им ствари спадне са хиљада позваних грађана на стотине, па и на десетине, Фактичних гласача? и кад смо већ доживели и ту моралну опасност: да број бираних превазиђе број самих, бирача Не и никако! Ако су Београђани пријатељи себи и своме Београду; ако њих збиља боли рођено зло, а креће и загрева, поред сопственога, и опште и оиштинско добро, они више не могу дозволити себи свакав заборав и грађанских права и грађанских дужности својих. Ако ништа више, ваљда, могу указати својој општини част — за њих тако јевтину, а за општину тако скупу — част грађанског учешЛа у гра^анским изборима. Велимо, грађанског учешћа; јер, општина није кућа где се ми имамо састати као иолитичари и политички такмаци, него

оно заједничко грађанско огњиште, око којега се вију најпрече животне потребе наше: потребе нашега заједничкога здравља, наше варошке чистоте и уредбе, нашега јавнога домаћинства, наших свакодневних односа, као год нашега најнежнијега иодмладка: те, где смо ми само и морално дужни , да се јављамо искључно: као добри задругари, као добри домаћини, и добри стараоци своје будућности. У том циљу и у томе својству, дакле, Дођимо на бирадиште!

„ТЕХНИЧКОМ ГЛАСНИКУ" Број 29. „ Техничког Гласника " од 30. дек. пр. год. донео је једну и неосновану и противу речну критику иоступка општинске управе са „одузимањем одобрења за пубдиковање извештаја о канализацији Београда" — додај \ ћи у исто време: „како ее оно одобрење, ксје су српски инжењери добили од стране општине, састој чло само у прегледу пжанова и извештаја, а не и предрачуна " За тим је нашао за доследно да тврди, како се „из ввЛ шш 'мианога, Фикатијевог извештаја и писаних мишљења г.г. Адамса и Лонеа, које је Гласник имао прилике да проучи" (шолико их је оиштаинскг уирава крила од сриских инжењера!) види: да се, „како у уступању израде пројекта г. Везену и Сину, тако и у погледу позватих стручњака огдеда грозничава журба; те је с тога он („Технички Гласник") — вели — „морао доћидо закључка, да је у опште узев, пројекат којије поднет нашој општини од Везена неиошиунији и несавршенији од свију до сад поднетих нројеката; и према томе, и новац за израду, као и оцену, тих пројеката бачен новац , а време од Августа до сада потпуно изгубљено за решење тако важнога питања, као што је питање о канализацији." Дакде, по „Техничком Гласнику" — ако га добро разумемо — општинска управа је у једно исто време крива: и што је показала „грозничаву журбу а , окоуступања израде пројеката канадизације и оцене истих страним стручњацима и што је издангубила, општини „иошиуно изгубила и , све време од Августа прошле године до сада за решење тако важног питања, као што је питаље о канализацији Београда." Ну, пошто је нама овде само до јавне исиравке, а не и до јавне полемике са „Техничким Гла-