Beogradske opštinske novine

- 64 —

Год. XX

ЛИСТАК

ИЗ ПЕДАГОШКЕ НАУКЕ

НЕШТО О ОВРАЗОВАЊ7 ВОЉБ — (6) При васпитању воље треба сваки савестан васпитач да води строга рачуна о свима моментима који могу корисно послужити за тај циљ. Треба се користити сваким подесаим случајем, сваким подесним расположењем. Ако дете осети у себи, случајно, неки унутрашњи глас, покренут суревњивопхћу да се изравна са својим бољам другаром, који би га могао потстицати на рад, нека се о њему води строго рачуна. Ако је учеником овлададо оеећање неке узвишености и величине под утицајем какве добре књиге, одмах тај моменат треба експлоатисати, и, нружајући му подесну лектиру, привезати га за посао и развијати му вољу за лепим и узвишеним. По свој прилици нема таког лењивца у свету, који, пад год, не зажеди за радом, макар и за најкраће време. Треба радиги тако, да се ученик чешће, сећа тих пријатних осећања, који су га обузимали у тренутцима кад је неки посао с вољом радио. Угледање на понашање и рад других људи може се сматрати као природна накдоност, о којој ваља водити строга рачуна, и коју ваља употребити корисно у васпитању. Сувишно подражавање и имитовање може укочити сваку самосшалну радњу. С тога васпитачи треба да имају на уму да ову радњу што је могуће више ограничавају, и управо да је експдоатишу само за оно што им је неопходно нужно. На пр. при учењу вештина, при угдедању на своједругове у погдеду понашања, вредноће, рада и т. д. При навикавању децв на рад најбољи је поступак онај, којим се буде пријатна осећања која леже у самоме раду. У таком случају је успех увек поузданији него кад се натерује дете да врши рад под утицајима претње, опомнњања, застрашивања и т. д. Ну, н ова средства по кад кад свесан васпитач може употребити, ади само кад већ васпитаник има у себи добрих мотива па му не доетаје н. п. куража, одхучности, истрајности, обавешгења довољног и т. д. Од ведике важносги и значаја у васпитању је утицај примера и ауторитета васпагачева," али уз то не треба заборавити да то само по себи није довољно; јер, ако није извршено солидно образовање, онда ће утицај примера и ауторитета оц сдабе вредности биги. Похваљивање и кажњавање ученика такође треба да је смотрено, јер сувишне похвале могу да унизе дух и достојанство васпитаника, и да произведу штетних утицаја у место какве користи. Исто је тако важно буђење частољубља и употреба утакмице. Частољубив васпитаник се чува погрешака, које би га могле понизити, а чини оно што му подиже угдед у друштву. С тога је буђење частољубља потребно. Само, треба пазити да се и ту не претера, да се не би развидо ча> стољубље онде где нема раздога за то. А то се код омладине може по кад кад појављивати. Поред личног частољубља, треба обраћати пажњу н на неговање народног частољубља и народног поноса. Ово је нама Србима у толико нужније, у колико је наш народ подложан утнцајима страних елемената који опкољавају наш народ са свију страиа, и којима је наш народ подложан како у културном тако и у економском погледу.

На реду би било још да кажемо што о школском животу и његову утицају на остварење највишег васпитног задатка; али, пре него што то урадимо, нужно је да бацимо један поглед на однос васпитача и васпитаника. Најприроднији, а уједно и најповерљивији, однос је између родитеља и детета; али родитељи нису једини васпитачи његови. У шкодама преносе родитељи свој носао, своју вдаст и своју љубав, нарочитим људима, који су изабрати за свој нарочити позив у животу да се брину о васпитању поверене им младежи. По себи је јасно, да је огромна важност и огроман значај ових васпитача, као и то, да ј е у њиховим рукама судбоносна улога за коју они имају да одговарају, што но се каже, и Богу и људима. Према томе људи који се посвећују овом позиву треба добро да завире у своје срце и своју моћ, и да примајући се овог узвишеног и деликатиог посла, добро промере све околности које им издазе на сусрет, и посвете све својесиде шго потпунијем извршењу свога племенитог задатка. Једно од најмоћнијих средсгава којим се у васпитању може чуда учинити јесте љуЗав. Ако васпитач не волл свој посао, и ако није убеђен да је он користан, ако он не поадања симпатија својих васпитанику, не може на њега дејствовати никаквим средствима да он буде: новерљзв, искрен, одан — а то су врлине које су неонходно потребне при узајамном односу. Сем љубави, којом задобива васпитач својег васпитаника, нужно је и иријашељско и благо иосшуиање, шакш, шиха и иријашна озбиљносш , али не и сувишна затегнутост, хладноћа и високо др= жање. По себи се разуме, да васпитач мора бити снабдевен свима оним врдинама које хоће да усади у срца дечја. Он мора бити идеал у потпуном смислу, да дичношћу својом служи за пример својим васпитаницима. Кад је на оваким погодбама заснован однос између васпитача и васпитаника онда се васпигањем у ужем смислу може много нотпомоћи осгварење највишегваспитног смера. Сад ћемо прећи на школску заједницу и њен утицај на васпитање воље. Кућа је, као што смо већ једном поменуди прво и најглавније поље на коме се можа у погледу навикавања посгићи много, али не и све. Школа је такође велико поприште рада у овом правцу. Заједница школског живота може се узети с једне стране као ФОтограФија целокупшн 1 живота. У школској заједници влада општење, трвење, борба, сукобљавање у погдедама, тежњама и осећањима. Једном речју : све што ће васпитаника сусретати у живогу у ведикоме, то је у шкодској заједници престављено у мадоме. Па зар, васпигач не треба да употреби ову појаву на кориет онога смера који му треба увек да лебди пред очима? „Треба помислити — вели Рајн — да је у школској заједницн појединацприморан да се потчини интересима целине; да живо осећање заједнице не да да се развију мане: тесногрудост, свађање, вдастољубље и себичност, да се неговањем овог осећањаприпрема за доцнији живот, у којем на сваки начин појединац само онда заузима правилан подожај ако се осећа као члан ужег и ширег круга животног, и само онда врши свој задатак, кад се не повуче у својој саможивости, већ учествује према својим силама у интересима, тежњама својих савременика. (Свршике се)

0 Б Ј А В А Послови у општинн београдској ш> свима одељењима ошптинске управе тако су се умножили и разгранали да за свршавање истих, потребно је извесно времерада без икаквог прекида. Па да би општинска управа с једне стране оправдала поверење, и довела своје текуће послове, да се свакодневно свршавају, а с друге стране, помогла публици, да по својим молбама и тражењима дође до свога права и задовољења, аотребно је да све чиновништво ошптинско буде на раду после подне од 2—5 у својим канцеларијама поштеђено одстране публике, а у самом интересу исте, па с тога суд општине града Београда Објављује : да ће се од данас па до даље наредбе по свима одељењима општинске управе примати публика само пре подне, а за хитне послове у суду општинском дежураће по један од кметова од 2—5 часова по подне свакодневно за пријем публике и свршавања најхитни.јих послова. Ова се објава доставља ради знања грађанству општине београдске. Од стране Суда општине града Београда Абр. 1136, 3. Фебруара 1902 год.

0 Б Ј А В А На представку општинског суда од 12. новембра 1902 г., АБр. 9572, Управа града Београда претписом својим од 16. дедембра 1901 године, АБр. 34198, одобрила је, да се хлеб може продавати у будуће и на варошким пијацама као и остале животне намирнице. 0 овоме се извештава београдско грађанство зњања ради. Од суца оишшине београдсж, 12. фебруара 1902 г., АВр. 11747\901, Веоград.

0 Б Ј А В А На дан 25. Фебруара тек. год. од 2 до 5 сати после подне, држаће се у канделарији економног одељења суда општинског, јавна усмена лицитација за издавање под закуп општинских месарских плацвва иа Краљевом тргу. Кауција се нолаже при лицитацијиу 200 динара у готовом новцу или у срп. држ. хартијама од вредности. Ближи услови могу се видети у канцеларији економног одељења суда општинског сваког радног дана за време канцеларијско и при лицитацији. Од суда општине београдске, 12 Фебруара 1902. год., АБр. 1482, у Беораду.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА Виснжк ОПШТИНА ВВОГРАДСКА Штампаркја Д. Дмитријевака, Иван-бегова ул. бр. 1. Одговорни уредник МИХ. М. МАРЈАНОВИЋ, секретар опшгие