Beogradske opštinske novine
т
тин
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
Год. XX. .Ј ИЗЛАЗЕ НВДВЉНО ЈЕДАН-П7Т
Ц Е Н А. : За Србију на годину • • 6 Динара на пола године . 3 „ За стране земље на годину 9 ,'
НЕДЕМ 17. МАРТЛ 1902.
Број 11.
'&
ИРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УИУТНИЦОМ АДМИИИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СРЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СК
НЕПЛАЋЕНА ПЕСМА НЕ ПРИМАЈ7 ОЕ
ОПШТИНСКО УРЕЂЕЊЕ
и
АДМ1НИСТРАЦНЈА ГРАДА ГЛАЗГОА (По Сер Џемсу Белу председнику оаштине Глазговске и г. Џемсу Патону аредседнику Уједињвјних Музејских Удружења Уједињене Жраљевине — Велике Британије и Ирске) Годнна 1896
VIII
(17)
ВОДА и водовод 2. Ј1АК-КАТРАЈН Такмачки пројентг занона од 1845 год. — Парлаизнтоке По» влавтице Горбалоу и ЛакЛзбнегу. — Неуспех овог иоследаег предузе&а. — Интервенција Општиноког Одбора. — Решење да Општина узне водовод у овоје руке. — Предлог да ое вода доведе оа горсках иззора Лак- Натрајна. — Пројект таквог закоза пропада 1854 године. — Али успева у години 1855. — Величина Извора. — Природа земљшата, Подизање водовода и овечазо отварање у присуотву Краљице Викторије, — Гра^евински рачун. — Додатца гра^евани до 1880 год. — Количива и аотрашња воде у 1832 год. — Зааоа од 1883 год. — Водоводни дупликат. — Крегжадијоки резервоар. — Разиери довршене гра^евнне. — Њвно Коштање. Физичка и хеиијока својотва воде оа Лак-Катрајна. Глазго јебио тако срећан 1845 год. са такмацима, који се отимају да му доведу добру воду, да је имао да бира чак између три разна и ведика пројекта водоводна. Један је био Горбалс , који је, као што смо век видели, и успео ; други је био иредлог за Лак-Еатрссјн , за који се ватрено заузимао и један део грађанства; а трећи део је био пројект Глазговске Кумпаније за Лак-Лобнег. И сва три изађоше пред Парламенат у години 1846 — да предлог за Лак-Катрајн буде повучен, а она друга два (Горбалс и Лак-Лобнег) продру и парламентску санкцију добију. Алн, ио што се ово по^ следње предузеће (Лак-Лобнег) показа на делу као не извршљиво, — то дође ред и на оиштину и на њен Одбор да учиве своје. Време је, најзад, показало : да таква једна животна потреба, као што је вода, није више и сигурна намирница у рукама ириватних кумианија. Покренут, дакле, између осталога, и непосредним неуспехом Глазговске кумпаније са Лак-Лобнегом, Одбор општински одреди из своје средине нарочиту комисију, која би проучила, али не само питање о води, него и о осветљењу (гасном осветљењу) града Глазгоа. И та комисија то и учини ; и поднесе Одбору извештај, у коме отворено предложи и препоручи: да се и вода и осветлење варошко истргне из шака приватних кумпанија, и иређе под власт и управу Општине: општинскога суда, или одбора, или каквог нарочитог тела и надлештва јавног. Али, за тај пар остаде ствар на -— томе и таквом извештају и предлогу комисијском. Унраво, и тек у години 1850,
тадањи председник глазговске општине, по имену Сер Џемс Андерсон, понова крену ствар, тиме, што предложи Одбору: „да се изради пројект за одобрење Парламента, по коме би оиштина узела у своје руке оба постојећа водовода — и Горбалски и Глазговски". Али, Сер Џемс пропаде у Одбору са тим својим предлогом. И баш као у пркос томе, јави се некаква ириватна кумпанија са популарном идејом Лак-Катрајна, и понуди општини некакву Финансијску операцију, путем оснивања „Фонда" који би се створио „зајмом", коме би јемчили приходи од таксе за воду, и где би општина имала извесног управног удела и контроле. На срећу, цела етвар узе бољи правац у години 1852, када проФесор Макорн Ранкин и Џан Томсон, — оба инџинири, којејеза план о Лак-Катрајну ангажовала била ова ириватна компанија — упутише једно значајно писмо Општинском Одбору, и у истоме са ретком језгровшошку и разговетношћу изложише све благодети, па и све ирактичне користи, извршења замисли о довођењу воде са Лак-Катрајна. Прч одборском претресу, који по овоме пројекту сљедова, председник, Сер Џемс Андерсон, понова истаче своје раније мишљење: да Глазго неће добити воду која му треба, докле год се Онштина једном не реши, да смело узме ствар у своје руке". Па иошто га у томе правцу подупреше и други одборници, то се ствар уиути једној комиеији — чији потоњи извештај —донетједногласно, као и примљен после у Одбору једнодушно — најзад иреломи трудно питање. „Комисија је ова једнодушна у оцени" — вели дотични извештај —- „да бригу о води коју треба да има овај гоад, треба да води његова Општина, његов Оуц и његов.Одбор, а никако и ничије ириватно друштво". Постигнув једном слогу у начелу, Одбор онштине глазговске и брзо и одлучно пређе на посао. Он прво изабра Џана ФредерикаБетманаза саветодавног инџинира, и одреди га (1852) да поднесе стручни реФерат. И г. Бетман то учини у Марту 1858, тврдећи још у томе реФерату: „да пројект Лак-Лобнега , који је тада заступала Глазговска Кумпанија — а који је једини још и остао на мегдану — да тај пројект „није ни најбољини најјевтинији." Одбор усвоји ово гледиште, и, на основу овог стручњачког, као год и оног ранијег комџсијског, извештаја донесе одлуку: „ да се у најкраћем року, као и првом идућем сазиву Парламента, поднесе пројект закона, који, би овластио Оцштину градску, Суд и Одбор, да се нобрину за довољну количину воде
са најбољих познатих извора". Саобразно овакој одлуци, г. Бетман продужи своја стручна испитивања; а самом том задатку приђе са ноставком: да тај будући извор има, али не само дати одмах Глазгоу двадесет до двадесет и пет милијуна галона добре воде на дан, него и да мора бити кадар да ту количину повећа, према, одговарајућем расту варошкога становништва. Изучавајући проблем на лицу месга, г. Бетман пронађе: „да су за време кишне сезоне веома мутне воде и Ендрика и Аландера и Докреа , па да доста зло ,у том погледу стоји и Лак Ломонд, па и Лак Лобнег, док једини Лак-Катрајн остаје чист, ладан, кристално бистар, и, тако рећи апсолутно, 'ан џ . И пошто је на тај начин изабрао на северу један Лак-Катрајн , г. Бетман се окрене југу, да проучи вредност његових вода. 0 Клајду он ту вели, поематрајући га нарочито лети, а поеле дуже једне периоде кишна времена: „Ја не иамтим да сам икада видео какву текућу воду, тако црно обојену, као што видех наш Клајд, код Хгтдфордског Моста, а његове приточице испод те тачке. У овима последњима нарочито, вода је бил? тако црна као течна кава у шољи, а притом тако бистра , да ја сумњам да би ју ика^во филтровање од онога црнила могло спасти." 0 Торбалсовом изворском рејону, он вели, „да би могао дати од двадесет и пет до тридесет милијуна галона дневно, али да му је некн део воде сумњиве в^едности, као и да пределни услови тога краја нису такве природе да би могли послужити као задовољавајући извор." г. Бетман се према томе, па и према свему , враћа Лак-Катрајну , и са речитом убедљивошћу узвикује: „ЛакКатрајн, ,па Лак-Катрајн! Онједини остаје на мегдану такмачких извора; он јединии задовољава све услове, све жеље и потребе наше, јер нам он једини ируиса воду каква нам треба." Г. Бетманово мишљење о води са Лак-Катрајна подупре снажно и наш одлични комичар 1)г. Роберт Ангус Смит , који посведочи: да је геолошка Формација дотичнога краја метаморфична стена, поглавито плочаста тгса , тврда и глатка, готово ни мало трошна, а при том слободна од еваких састојака који би се у води растворили. Ни за време силних бујица , вода у дотичних приточица не пати од многа наноса, а при том је, скорр сасвим, слободна од неорганских материја. Само језеро Катрајн он сматра као „таложни резервоар, довољно велики, да се у њему може избистрити и најмутнија река. Изложеност велике по-