Beogradske opštinske novine

Број 1

— 2 -

Год. XXI

I. Плате 1. Часнинпво: 2. А цминисшрација: 3. Пет кметова по 3600 дин. осамнаест хиљада динара. 4. Дедовођ-секретар општине четири хиљаде пет стотина динара. 5. Млађи деловођ две хиљаде четири стотине динара. VIII По прочитању акта Аранђела Ж. Идића, овд. економа, АБр. 9933, — одбор је решио: Да се сено са општинеких ливада на Белим водама прода Аранђелу Ж Илићу, овд. економу, за цену од осам стотина и педесет динара, колико је општ. буџетом за ову годину предвиђено прихода од истих ливада. IX Продужен је претрес у појединостима пројекта расхода буџета суда београд. општине за 1903 г. и прочитана је позиција пројекта расхода истог буџета која гласи: „правозаступник 3600 динара." Одборник г. Тома Цинцар-ЈанковиИ изјављује, да око општина хоће да штеди она може овде да штеди. По његовом мишљењу њој није потребан правозаступник, кад има толике правнике у својој служби. Предлаже да се у буџет унесе извесна сума као хонорар оншт. пуномоћнику, а да се опуномоћи један од правника који су у општини да општину заступа за шта ће му се поред плате издавати из те суме извесан хонорар. Разлог му је за то још и тај, што ће општину боље заступати онај који је упознат са њеним пословима и што се правозастушшчки послови у општини данас врше траљаво преко адвоката. Одборнгск г. Јован Смедеревац налази да је идеја одборника г. Цинцар-Јанковића добра. Јер кад општина има два кмета правника, онда јој не треба правозаступник. До сада је место правозаступника у општини бидо само уточиште. На та су места долазили људи који нису разу~ ПОДДШСТАК ЖИВОТ И ВЛАДАВИНА СТЕВАНА ДЕЧАНСКОГА НАПИСАО МИЛОШ Л. ЗЕЧЕВИЋ Рад награђен са 400 дина/ра — ирвом видовданском наградом оиттине београдске — 15 јуна 1001. Мото : „О, Стеване, та дичан си био, „А дично си име задовека „Задобио с виеоких Дечана, „Јер су виши да их виших нема „И сјајни су да их лепшчх нема: „У њима се нева литургија, „И купи се народ Србадија, „Србадија па и Бугарија, „Из Приморја цела Далмација." први део СТЕВАН ДЕЧАНСКИ ДО СТУПАЊА НА ПРЕСТО (1275-1321)

1. Рођење Стеваново. Стеван је Дечански најстарије мушко дете краља Милутина, а по свој прилици и најстарије дете, ако Ана, кћи Милутинова, која се око 1291 године удала за Михаила, сина видинскога деспота Шиш-

мевади општ. послове. Сад тек кад у општини имамо два кмета правника можемо то уклонптп, па овластити кога од њих да општину заступа уз хонорар. Одборник г. ЈВожа С. ЖивковиК надази да је незгодно плаћати заступање општине делимично. Узимати за сваки посао адвоката, што неко треба да врши стално. Друго је питање сад да ли ће се као до сад радити или онако како се предлаже. 0 томе да говори сматра да није компетентан. Ова позиција расхода треба да остане а ко ће општину заступати то је друга ствар. Председник општине излаже све посдове општинског нуномоћника па налази да је општини зате нослове потребно стално једно стручно лице; даље налази да то дице ииа доста посла и да предвиђена сума на његову награду није велика и да би је требало усвојити. Најзад општина и по закону мора имати свога пуномоћника, а ко ће то бити, то је ствар одбора. Одборник г. Соломон Азријел наиази да предвиђена сума на награду општ. пуномоћни ка није велика, кад се узме колике награде имају адвокати појединих новчаних завода, који добију месечно по 2—3 менице на напдату. Оцборник г. Тома Цинцар-ЈанковиК слаже се с тим да општина има нуномоћника, јер то и по закону мора бити, али је за штедњу, а она се може постићи, ако се овдасти који од кметова правника да општину заступа и за то му се одреди извесаи хонорар. Да се на тај начин може уштедиги у то не треба сумњати. Оцборник г. Раденко ДраговиА разуме да општина има доста правних посдова, И сам је са њом закључивао уговоре, али се је баш из тога уверио, да ти послови нису такви, да их не могу вршити други правници које општина ииа у сдужби. С тога је за предлог одборника г. Цинцар-Јанковића. Пошто се нико више не јавља за реч председник општине ставља на гласање ову позицију расхоеа кико ју је преддожила буџетска комисија. По свршеном поименичном гласању констатовано је да је доношењу овога решења нрисуствовало 19 одборника према чему се има сматрати да по овом предмету није допесено никакво решење.

РЕДОВНИ САСТАНАК (ј новембра 1902 год. Председавао за председника београдске општине кмет г. Владимир Лацковик. Од одборника били: г. г. Д-р Јован Ђурић, Тома Цинцар-Јанковић, Дим. Наумовић, Св. Јанковић, Милов. Миленковић, Дамљнн Стојковић, Никола И. Димитријевић, М. М. Ђорђевић, Љуба Дојчиновић, Д. Тадић, М. Капетановић, Петар Новаковић, Милан Димаћ, А. Ј. Акеентијевић, К. Теодосијевић, Ђорђе Н. Петровић, М: Штрбић, С. Ааријел, А. Шток, Урош Благојевић, Б. С Живковић и Јован Смедеревац. • Деловођ, Мих. М. Марјановић. I Прочитан јо записник одлука седнице држане 4 новембра тек. гонине. Одборник г. Јован Смедеревац изјављује да је у прошлој седнипи кад је било говора о преустројству општине тражио да се у свакој соби свију општ. установа намести на вратима инвентар ствари које се у дотичној соби надазе и да је одбор тај његов захтев усвојио. Међу тим то није ушдо у записник. С тога тражи да се прочитани записник у смислу изложеног допуни. По саслушању тога, — одбор је рсшио: Да се усвоји записник одлука седнице држане 4. новембра тек. год. са овом допуном коју тражи одборник г. Јован Смедеревац. II По прочитању акта одељака Управе града Београда АБр. 10.300, 10.357, 10.377 и 10.379, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио: Да су доброг владања и средњег имовног стања: Јосиф Талви, овд. агенат, Пера Павловић, књиговезац, Јанко Ђорђевић, предузимач ; да су му непознати: Ружица Петровић, овд. распуштеница, Косара ж. Јеремије Спасојевића, овд. и Сара ж.

мана, није старија од њега. Година рођења Стеванова није тачно позната, а место где се родио није познато никако. НићиФор Григора каже да је Стевану, кад се оженио Маријом Палеологовом (крајем 1325 године) било око педесет година, и према томе би се он родио око 1275 године. 1 Ово је једини податак о години Стеванова рођења, а да ли је он тачлн или не, није могуће испитати. 2 Питање о години кад је Стеван Дечански рођен и није толико значајно, нити се о њему водио у историском истраживању толики спор, колики одругомједном питању, које је доиста од веома великог значаја. То је питање: да ли је Стеван Дечански законити син краља Милутина или не? Почев од Стеванових савременика па до данашњега дана — изузевши родослов, Цамблака и доцније писце са особитом тенденцијом, — нема ниједнога историка који, говорећи о Стеванову рођењу, или није јаено изрекао миптљење да је Стеван незаконит син краља Милутина, или није на који било начин посумњао у законитост

1 бге^огаз, ВуиапКпа Мн1опа. Е<1. Бопп. р. 457. 2 Јиречек (ИсторЈн Болгарт, — 1878 — стр. 391) пише да је Стеван као „шестидеснтил-ктши старецч, бнлљ... задушенЋ вт, замк^к Звечап-к." Свакојако је ово Јиречек отприлике написао, те његово мишљеље не може ни уколико утицати на усвајање поменутога податка из Григорине историје, све да је и овај рекао отприлике.

Стеванова. рођења. 3 А пошто је питање о законитости Стеванова рођења веома значајно за решавање других неких питања која се њега тичу (на нр. питање о његову праву на престо уколико оно зависи од законитости његова рођења и тд.), о томе ће се овде нарочито говорити, и покушати да се нађе права истина. То ће се у главном урадити само номоћу података из савремених извора, а веома ће се ретко узимати у обзир мишљења и комбинације доцнијих историка, изузев оне који ће потпомоћи да се ово питање нравилније реши. 1. Да се пнтање о законитости Стеванова рођења правилно реши, потребно је на првом месту знати да ли је она Милутинова жена која му је родила Сте-

3 Пошто ће се у овој књизи врло мало водити рачуна о комбинацијама доцнијих историка, ради потпуности износи се овде кратак преглед шта је који од њих миелио о законитости Стеванова рођења. Изузевши Рајића који је пропустио да о овоме питању каже и докаже своје мишљење, сви су остали историци, особито етрани, било ћутке било изриком тврдили да је Стеван незаконит син краља Милутина. Први је Орбцни казао да је Стевана родила некака српска властеока, која није по закону венчана за краља Милутина („Баасш — Милутин 4ге И&1шоИ тааеМ е с1ие Лзтте. Цп поп 1и 1сј5Што, сШата!о 81е1апо, сће ћауеуа ћауи!о соп ипа ^епШДоппа; §11 а1М сТие 1'игопо 1е§Шт1: еће сГ а1сиш е сМата1о ТЈговс, пассЈие <1е11а рпта »иа то§Не ЕЦваћсИа Н§1гао1а сИ 81еГапо цпагШ ге (Г ТЈп^апа; Га11го 81 сМатаЈо Сопв^апНпо, па1о с1е11а 8есопс1а то^Не, сћ' ега Огеса Сопз1аМшороШапа". ОгМш, II Кеј?по с1е§Н 81ауј, Резаго 1601 р. 253). Исто тако Диканж, ослањајући се, као и Орбини, на грчке еавремене пиеце, о ко.јима ће се допније нарочито говорити,