Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XXI.

НЕДЕЉА 2. ФЕБРУАРА 1903

Број 5.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т II, I - : 11 . V : За Србију на годину 6 динара на пола године 3 , За стране земље на годину 9 ,

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ

НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ ОЕ

НАРОДУ СРПСКОМ Објављујем Моме драгом народу, да ћу неко време пробавити изван Отаџбине. На основу члана 16. Устава земаљског, наређујем: да Ме у вршењу Краљевске власти, по прописима Устава земаљског, заступа Мој Министарски Савет, у свему, осим права помиловања, давања одличја, наименовања Министара и чланова Државног Савета, наименовања у војсци и доживотних сенатора. Препоручујем и у овој прилици Своју Драгу Отаџбину окриљу Свемогућег. АЛЕКСАНДАР с. р.

29 јануара 1903 год. у Београду.

ЛОДЖТАК

живот и владавина СТЕВАНА ДЕЧАНСКОГА

НАПИСАО МИЛОШ Л. ЗЕЧЕВИЋ

(4)

Како се правило из овога последњега разлога може извести, показано је раније, 1 а оно што Стеван Дечански и Душан владају Зетом као наследници не може као довољан разлог послужити да се тврди да је она била земља у којој би владао наследник престола, — сем ако се неће рећи да је тако правило поставио краљ Милугин, и онда би Стеван Дечански био први а Душан последн>и који би по том правилу владали тамо. 2 Одбивши оно што Мајков држи као сасвим поуздано да је Зета била Немањина дедина, може се сматрати да је он најближи истини кад каже: „Све до Душана, који учини крај свима породичнијема рачунима и особинама, који доврши у Србији увођеље државнога начела, и основа у управи само1 Видж стр. ове књиге нап. 2 За дара ее Уроша не може потврдити да је као краљ управљао Зетом, а по свој прилици није, — што би био још један јак доказ против поменутог тврђења.

власност и једнодржавност, бијаше Зета особина српских владалаца, коју за живота свога даваху својој родбини, синовима, удовицама итд.," 1 дакле не само и искључиво онима којима је намењен престо. Али ипак може бити питања: па откуда то да Дечански и Душан, један за другим, као наследници управљају у Зети, кад се не може као поуздано тврдити да је Зета била област наследника? На то питање не може се одговорити никаким поузданим разлогом и наново потврдити да није оправдано сматрати Зету као земљу у којој само наследници владаху. Али ако се узме на ум значај Зете као области саме по себи, т.ј. да је она и пре Немање била краљевина; да је, доцније, у њој српски елеменат културно далеко више одмакао него у којој било другој области на истоку, које је тек Немања ослободио византиске власти, укратко: да је Зета била област одакле је на исток и на југ у правој својој моћи по1 Мајков, Историја срп. парода. Превео Ђ. Даничић II. иадање 1876. стр. 11. Тако је мислио и Јиречек: „1п <1еп тееаШсћеп ШоМШзсћеп, ^гауштсћеп ипс! сће1гш8сћеп Бапдегп гевШНеп 1ш XIII иш1 ги Ап?ап§ <1ег XIV ЈаћгћипДег(;8 петапјШвсће ТћеШигаЂеп, ЛУШ;\уеп с1ег Кбш&е о(1егКгопрппгеп." Лгесек, Нап(1е1881гав8еп иш1 Вег^еуке, 1879 р. 35. упор. стр. 19, 20, 22 и 25 истог дела. Тако исто Ч. Мијатовић: „Нарочито се вна да су престолонаследниди и удове краљице добивале на уживање Зету, или управо приходе од ње." Ч. Мијатовић, Студије за историју српске трговине, „Гласник" XXXIII (1872) стр. 196. Упореди Даничића, Рјечник из ки.ижевних старина српских, I део, стр. 376.

текла против Византије она јака струја са јадранскога приморја, која је најзад успела да византинисам скоро сасвим истисне из земаља у западном делу Балканскога полуострва — онда је природно да је тај њен значај морао бити опажен. А сасвим је природна ствар да се на српском двору добро пазило коме ће се таква област давати на управу. И пошто су владаоцу најпречи чланови владалачке породице, природно је даје Зета њима и давана; а пошто за време краља Драгутина 1 и Стевана Дечанскога није било у владалачкој породици друго које лице значајније од наследника, природно једа је Зета њима давана. Напослетку може бити питања: откуд то да се Дечански и Душан, док управљаху Зетом, називаху краљевима ? Прво то питање нема никаке везе са питањем да ли је Зета била земља наследника престола или не, а друго — оно се може и друкче објаснити. За Душана се поуздано зна да је и он са оцем венчан за краља и добио титулу „ млади краљ и и 1 Има мишљења да је и краљица Јелена имала неке крајеве у Зети. (Ч. Мијатовић, Балшићи, „Гласник" Х1ЛХ, 1881, стр. 125). Упореди Мопитеп1а Кадиата, <;. V (Моп. вресз. 1из1. 81ау. тегМ. XXIX) р. 12—13 и 26: Ка 1атеп дио(1 ћотхпез Ка^иап зеи тегса^огез поп ро881п4 1ге пес тШеге тегсас1опеа аН (Ц1аз 1п ^егпа (1отт1 ге ^з 8с1ауоше (краља Милутина) пес таМб 8ие (1етте ге§те (краљице Јелеие). Ове су Јеленине земље по свој прилици биле у доњој Зети где је подигла и манастир светој Богородици Ртачкој (у Спичу). Моп. 8егћ. 68; „Гласник" XX. (1866) стр. 217—220.