Beogradske opštinske novine
Бро) 26
— 158 —
Год. XXI
ДОБРО НАМ ДОШАО Добро нам дошао Светла Круно, Мили Краљу. Добро нам дошао у загрљај драге нам Отаџбине. Она те, Краљу, чека нуна нада и уздања, иуна лепих очекивања, да је водиш путем ереће и напретка. Дуго си био, дуго, скоро пола века, лишен своје Отаџбине. И, ето, данас после тако дугог времена Твоја нога ступа на земљу Краљевине Србије. Србија је много патњи претрпела, много искушења, много тешких дана преживела, а данас радосно упире очи вечноме небу и благодари провиђењу, што јој шаље благослов свевишњег, шаље Краља Правога Србина, унука Карађорђевог. Ступањем Краљевства Твога на земљу Србинову, ступиће срећа и нада на сјајну будућност јединства целог Српства. Данас Те поздравља Београд, Твоје место рођења, поздравља Те Србија, Твоја отаџбина, поздравља Те сав српски иарод, цело Српство: Добро нам дошао, Ераљу, Петре Први,
В /I А Д А КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ Проглашава и објављу.је свима и свакоме, да је Народно Представвиштво, на основу одлуке Народне Скупштине и Сената од 2. јуна 1903. године, решило, и да је она потврдила и нотврђује: У СТ АВ ЗА КРАЉЕВИНУ СРБИЈУ ДЕО I Облик владавине, државна вера и државна област. Члан 1. Кррљевина је Србија наследна уставна Монархија с Народним Представништвом. Члан 2. Грб је Краљевине Србије двоглави бели орао на црвеном штиту с круном краљевском. Врх обе главе двоглавога белог орла стоји круна краљевска; а испод сваке канџе по један кринов цвет. На прсима му је грб Кнежевине Србије „бео крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком углу крста." Народне су боје: црвена, плава и бела. Члан 3. Државна је вера у Србији источноправославна. Српска је Црква аФтокеФална. Она не зависи ни од које стране Цркве; али одржава јединство у догмама с Источеом Васељенском Црквом. Члан 4. Државна област Краљевине Србије не може се ни отуђити ни раздвоји!*.
Она се не може ни смањити ни разменити без пристанка Велике Народне Скупштине. Али у случајима исправке ненасељених граница од мање важности довољан је пристанак Обичне Народне Скупштиче. Члан 5. Краљевина Србија дели се на округе, окрузи на срезове, а срезови на општине. ДЕО II Уставна права српских грађана. Члан 6. Како се добива и губи српско грађанство, каква права оно даје и како та права престају одређује се овим Уставом п законима. Члан 7. Сви су Срби пред законом једнаки. Члан 8. Грађанима српским нити се могу давати, нити признати титуле племићства. Члан 9. Лична слобода ујемчава се овим Уставом. Нико не може бити узет на одговор, сем у случајима које је закон предвидео и начином како је закон одредио. Нико не може бити притворен, нити иначе лишен слободе, без писменога и разлозима поткрепљеног решења истражне власти. Ово решење мора се саопштиги лицу које се притвара, у самом часу притварања. Само кад је кривац ухваћен на делу може се одмах притворити, али му се опет решење о притвору мора саопштити најдаље за 24 часа од како је притворен. Против решења о притвору има места жалби првостепеноме суду. Ако притворени не изјави ову жалбу за три дана од како му је решење о притвору саопштено, онда најдаље за 24 часа после тога рока мора истражна власт послати предмет суду и без жалбе. Суд мора у року од 24 часа од како је предмет примио издати своје решење, којим решење истражне власти о притвору оснажава или уништава. Ово је судско решење извршно. Органи власти који би скривили против ових одредаба казниће се за незаконо лишење слободе. Закони ће одредити у којим ће случајима суд бити дужан да притвореног?. пусти на слободу без јемства, илинајемство, лично или новчано. Члан 10. Никоме не може судити ненадлежан суд. Члан 11. Нико не може бити суђен, док не буде надлежно саслушан, итш законим начином позван да се брани. Члан 12. Казна се може устзчовити само законом и применити једино на дела за којајезакону напред рекао да ћесетомказном казнити. Члзн 13. Смртна се какна укида за чисто политичке кривице.
Изузимају се случајеви извршења или покушаја атентата на личност Владаочеву и на чланове Краљевскога Дома, за ко.је је одређена смртна казна у Кривичноме законику. Изузимају се сем тога и случајеви у којима је уз чисто политичку кривицу учињено још неко кажњиво дело, за које је у Кривичноме Законику одређена смртна казна, а такође и случајеви које војни закони казне смртном казном. Члан 14. Српски грађанин не може бити прогнан из земље. Он се не може протеривати ни у земљи из једнога места у друго, изузев случаје које је закон изречено предвидео. Члан 15. Стан је неповредан. Власт не може предузети никакво претресање ни истраживање у стану српских грађана, осим у случајимакоје је закон предвидео и начином како је закон прописао. Пре претреса дужна је власт предати лицу чији се стан претреса писмено решење истражне власти, на основу којега се предузима претрес. Против овог решења има места жалби првостепеноме суду. Али жалба не задржава извршење претреса. Претрес ће се вршити увек у присуству два српска грађанина. Одмах по свршеноме претресу власт је дужна предати лицу чији је стан претресан уверење о исходу претреса и потписани списак ствари одузетих ради даље истраге. Члан 16. Својина је неповредна, ма каквеприроде она била. Нико не може бити принуђен да своје добро уступи на државне или друге јавне потребе, нити се право приватне својине може ради тога ограничити, осим где закон то допушта и уз накнаду по закону. Члан 17. Казна одузимања имања (конФискација) не може се установити. Али могу се одузети поједине ствари, које су или производ кажњивога дела, или су као оруђе за то послужпле, или су биле намењене да послуже. Члан 18. Слобода је савести неограничена. Све признате вере слободне су и стоје под заштитом закона, у колико вршење њихових обреда не вређа јавни ред и морал. Члан 19. Забрањује се свака радња управљена против источно-православне вере у Србији (прозелитизам). Члан 20. Српски се грађани не могу ослободити својих грађанских и војних дужности позивајући се на прописе своје вере. Члан 21. Настава је слободна, у колико њезино вршење не би вређало јавни ред или морал.