Beogradske opštinske novine

Број 39

— 223 —

Год. XXI

Васо К. Миљковића и Тодора Амброзија, сатлора, којима траже уверења о иородичном односу. По прочитању тих молба СгБр. 3401, 3304 и 3357, — отбор је изјавио мишљење: Да се молиоцима могу дати тражена увереља о породичном односу. V По прочитању акта VII пук. команде АБр. 8115, — одбор јс изјавио: Да је Андрија Бихел, пушкар, доброг владања, VI По прочитању акта Управе града Београда АБр. 8126, 7921 и 7920, по модбама Милоша Радовића, ђака, Томе Петровића, правника и Јована Кнежевића, трговца овд. ; због поданства , — одбор је изјавио мишљење : Да се молиоцима може по молбама учинити, ако томе не буду стојале на путу какве законске сметше. VII По прочитању решења суда од 15 и 31 августа ов. год. АБр. 7524 и 8260 о одређеној цени хлебу за другу половину месеца августа и нрву половину месеца септембра ов. год.. — од€>ор је иримио к знању са одобравањем ова решења суда.

VIII Председник извештава одбор, да је изаслао општинског лекара и деловођу школског одбора, да изнађу згодан локал за смештај дечијег забавишта и једног разреда основне школе на Савинцу, пошто се иста одељења немају где сместити и да су они за ту цељ изабрали кућу Младена Тодоровића, занатлије, и да је Младен иа актима изјавио да ће уступити своју кућу по 250 динара месечно за три године, с тим да је оправи према захтеву лекара. По саелушању тога и односних акта, одбор је решио:

Да ужи одбор, у који да уђу одборницн г. г. Тома Цинцар-Јанковић и Урош Благојевић, са оаштинским лекаром и ннжињером и управитељем савиначке школе, прегледају кућу г. Младена Тодорор.ића, и даду своје мишљење о понуђеној цени а и да потражи други згодан локал за поменуту потребу и о томе извешће одбору поднесе. IX Председнш извештава одбор, да је г. мииистар Финансија актом својим од 30 јуна ов. год. АБр. 6314, наредио општинском суду, да нађе кредит у суми од 943-20 дин. за плате три иривремена виш:» учитеља, за прошлу 1902 годину а које је г. минисар просвете вратио поново за учитеље основних школа са платама које су имали као привремени учитељи грађанских школа, јер плате учитеља основних школа у Београду, по закону падају на терет буџета оиштине града Београда. Затим да је г. министар Просвете актима својим од 18 ов. мес. АБр. 7858 и 7859 и 7860 известио суд, да према одлуци Држав. Савета припадају илате тим учитељима и ако су враћени за учитеље основних школа оне које су добили као привремени учитељи грађ. школа и то г. Гвоздену Јовановићу у 2880 динара на годину од 19 септембра 1902 год., г. Михаилу М. Стевановићу, у 2880 дин. на годину од 1 октобра 1902 год. и г. Стевану Зарићу, у 3240 дин. на годину а да јенаредио, да општ. суд. према наредби г. Министра Финансија нађе кредит за исплату вишкова пдата истих у години 1902, него што су је раније имали као учитељи основних школа, а за ову годину да их плаћа из суме одређене овогодигањим буџетом та плате учитеља основних школа. Даље. даје суд овај предмет упутио школском одбору на мишљење и да је школски одбор дао ово митљење: да се учитељи народних школа деле на две категорије: на учитеље основних школа и на учитеље грађанских школа. По чл. 53 зак. о народиим школама, учитељи основних школа плаћају се из окружног школског приреза (Београд чини засебно огруг), Браслав, који је владао над облашћу између Драве и Саве, али не самостално но под врховном влашћу Карла Дебелога. После кратке владе Борисова старијега сина долази на нресто најславпији владалац бугарски — а то је Симеун, који се васнитао у Цариграду. По својој начитаности и образованости Симеун није ни у колико уступао савременицима својим на византиском престолу, цару Лаву Философу и његову сину Константину ПорФирогениту, најбољим представницима византинске образованости X века. 1 Одмах у иочетку своје владе зарати се Симеун са Бизантијом. Бизантинци буду у почетку рата потучени у Тракији и с тога иозову у помоћ Угре, који пређу Дунав и потуку Симеуна у три битке и оплепе Бугарску до саме престонице Преслава. Међу тим у ово доба позове немачки владалац АрнулФ Угре у помоћ противу моравског кнеза Светоплука, који беше раширио и ојачао своју државу. И док су Угри пустошили Моравску и Панонију, нападе Симеун, у друштву са Печенезима на угарско седиште (у Углу) и опустоши га (892. год.), а њихове породице уништи и пороби. 2 Када се Угри поврате и виде да им је уништено пасеље, реше њихове поглавице 1 КотћапД, ' етрие $гес аи (Мхште В1ес1е, стр. 62. 2 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист. Срп. Нар., св. IX., стр. 88.—89.

а учитељи грађанских школа по чл. 54 истог закона добијају својв плате и повишице из државног буџета. По чл. 53 зак. о народним школама највећа је плата учитељу основне школе 2450 дин., до које се долази периодским новишицама 600 односно 800 дин. први пут и после 5 година добиваљем повишица по 250 односно 300 динара, према овоме оба г. г. министра Просвете и Фивансвја без основа у закону траже да општина плаћа сад учитеље по 2880 дин. двојицу иједнога са 3240 динара. Школски одбор налази, да су ове наредбе г. г. министра Просвете и Финансија мање важне, него сам позигиван закон и према томе мисли, да се по овим наредбама не може новац из касе издавати, нити пак већа плата именованим учитељима издавати, но што је чл. 53 предвиђено и која им према периодским повишицама следује, а то је онолико колико су и до сада на школске касе примали, а кој е је и у школском буџету предвиђено. По саслушању тога и говора одборника г. г. Јована Максимовића и Бг. Јована Данића, који су били за то да се усвоји тражење г. министра Финансија и Просвете и говора одборника г. г. Уроша Благојевића, Милана Капетановића и Томе Цинцар-Јанковића који су биди за мишљен>е школског одбора, — одбор је нашавши да су захтеви г. г. министра Финансија и Просвете, без осдонца у закону са сдедећих разлога: Да привремени виши учитељи грађанских школа према чл. 107 зак. о народним школама не могу добијати нлате и новишице као стални учитељи грађ. школа све дотде док не положе прописани испит, који се од њих по закону тражи. Да одлука Државног Савета и г. г. министара у погледу тумачења закона нису за општину према чл. 37 Устава обавезне. Да општина по чл. 53 зак. о нар. школама не може учитељима основних школа издавати по решењу Државног Савета и наредбама г. г. миинстара Просвете и Финансија наиме пдата ни по 2880 ни по 3240 динара, него онако и

да напусте ово место и да се преселе око Тисе и средњег Дунава, што и учине око 895. год. Међу Словене се иа овај начин утисиуло као клин племе угарско, које је овде основало своју државу и онемогућило тако за толико векова свако зближење словенских племена, чему су се сада лукави Византинци само могли радовати. Када је Симеун потукао Угре, нападне онет на Византинце, победи их и принуди да му плаћају годишње доходак (893. год.). Од овога времена био је Симеун на миру са Византијом за пуних 20 година. Тај му је мир био потребан, да би се могао борити са Угрима, чијом је сеобом у Средњу Европу, настављено њихово ратовање са Вугарима. 1 Немачки летопис помиње, да су Угри имали 896. године борбе са Бугарима, што ће, без сумње, бити због бугарских кнежевина у данашњем Банату и Бачкој дакле на левој страни, Дунава, 3 а не на десној страни, где је Срем. На крају ове борбе нестаде бугарске власти у областима на левој обали Дунава, које потпадоше под Маџаре. Од десет бугарских кнежевина (које су све укупно сачињавале бугарску државу) четири су кнежевиее биле на левој обали 1 Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Ист, Срп. Нар., св. II., стр. 90. 2 ЈћМет.

ае", 1 и даље Рачки признаје да „Бо1пја Рапотја (где је спадао и Срем) ћјјаве п Тгршигоуо скЉа ог! НгуаМсе пео(1у18на." Према овоме отпада оно прво тврђење хрватских иисаца и у исто време и само раније Рачково тврђење (у делу ; ,Ос11отс1 12 (1ггаупо^а ргауа, стр. 29., 86. и 112.), да је Срем у половини IX века био под хрватском влашћу. Да је Срем у IX иеку био заиста под Бугарима, имамо доказ и у житију Св. Климентија, где се вели, да су ученици Методијеви, изгнани 886. године из Моравске, прешли преко реке Драве, до које се простирала Велико Моравска држава, и ступили у област бугарску. 2 По Рачком Срем би био неко време и у власти српског жупана Мутимира. Рачки вели: „Ро§1о јоз га Коп$1аи1ша сИо Вовпе (тб хшркзу Ворму«), кој је шес1 шкишепош пекош 1 Бгтош, враЛаае 11 а $г!)бки кпегеути, бшешто, с!а о\ а рокгајша 8 оМшгјтг 8петот ћјјабе ро^Не Тгр1гтга о1г^ци1:а ос1 Нгуа^ке." 3 Међу тим, као што Срем никад није био иод хрватском влашЛу, тако до краља Драгутина никад није био ни иод сриском влашИу. Западни сремски сусед у другој половини IX века био је словенски кнез 1 Ка<Ј, 1Л'1, стр. 117. 2 в. М. С. Дринова, ГОжние Славине и Визанмл вт> XвФ.кЈ, стр. 80. 3 1Јг. Ггапјо Каскј, Ос11отс1 \г ЉиатаојЈа ргага ћгуа(вко^а, стр. 25.