Beogradske opštinske novine

Бро ј 41

— 234 —

Год. XXI

К 0 Н К У Р с Олштини београдској потребан је пуНОМпЂник, који ће је заступаги у иарницама пред судовима и у закључиваљу љених правних послова у границама пуномоћија, које ће му се издати. Сем тога који ће уједно бити и правни реФерент суда београдске општине. Хонорар му је буџетом за ову годину одређен до 3600 дин. на годпну. Конкуренти треба да су јавни правозаступници. Пријаве са документима примаће суд овај до 15. ов. м. закључно. Избор ће извршити општ. одбор у смислу тач. 6. чл. 89. зак, о општинама. Позивају се оникојн желе да конкуришу на ово месго да иредаду општ. суду пријаве са документима у остављеиом року. Од суда београдске општине 3. окт. 1903. год., АБр. 9534, Београд.

РЕДОВНИ САСТАНАК Ј6. Септембр:! 1903 г. Председавао председник београдске оппи'ине г. Коста Д. Гдавинић. Од одборника били: г. г. Тома Цинцар Јанко*Јић, А. Шток, Д. Ђ. Миловановић, М. Штрбић, Св. Јанковић, Јанаћ Константиновић, К. Теодосајевић, Петар Новаковић, Дамњан Сгојковић, Милан 0. Петровић, Милош Валожић, Јов. Смедеревад, Никола И. Димитријевић, Мих. М. Ђорђевић, Урош Благојеваћ, Р. Драговић, А. Ј. Аксентијевић, Др. Милан Радовановић, М. Клидис, Д. Тадић и Д-р М. Леко. Деловођ Марко Н. Новаковић. I Прочитан је записник одлука седнице држане 9 ов. мес. Одборник г. Јован Смедеревац примећује да је у ре^е^ту, у коме је председник општине одговорио на његову интерпелацију, ногрешно записато да је се еастајала и позивана „комисија" већ треба да стоји „секција." По сасдутаљу тога, — одбор је лримио прочитан записник са овом измеиом одлуке бр. 539 од 9 ов. мес., коју је тражио одборник г. Јован Смедеревац. ПОДЛИСТАК

ИСТОРШ СРЕША написао МИХ. Ј. МИЛАДИНОВИЋ (Овај је рад награђен са 400 дин., ирвом видовданском наградом Београдске Оиштине од 15. јуна 1899. год.Ј (наставак) Б. Срем под угарском влашћу (од год. 927. до 976.) Угарски историци, на основу казивања анонимног бележника угарског краља Беле IV, 1 узимљу да је Срем још крајем IX. в. (око 896. год.) потпао под Маџаре. 2 Да разгледамо то казивање анонимног бележника, на кога се угарски историци иозивају. Он вели, да, војводе маџ. кнеза Арпада (поименце: Ееће!, Ви1е8 и Во^опс!), 1 Да би вероватније било тврђење овог анонимног писца, многи маџ. историци (шовинисте) узимљу да је он раније живео, т. ј. да је био бележник Беле II. или, по другоме, Беле III. Међу тим критички историци узимају да је био бележник Беле IV. 2 ]?ев81ег — К1ејп, СезсМсМе <Јег ТЈи^ат; стр. 61.; Х|а(И81ап8 v. 8гга1»у, СезсШсМе ГТп^ага; св. I., стр. 18—19.; и други.

II Одборник г. Јован Смедеревац изјављује, да је био у грађевинском одељељу прегледао акта, којасе односена насипање баре Веницијеинашао, да је секција дала своје мишљење по овоме предмету, но да чиновник није тачно председнику извешће поднео. Лредседнпк изјавд.ује, да стоји у пстини, да има мишљење изложено у актима не секције већ само одборника г. Смедеревца и да је чиновник који је извешгај подпосио предвидео то мишљење г. Смедеревчево. Али да стоји у истини, да је грађевинско одељење три пута иосле тога позивало секцију и да се секција није састада. Одбор је нримио к знању ове изјаве одборника г. Јована Смедеревца и председпика општине. III По прочитању акта иследних власти АВр. .8692, 8692, 8775, 8691, 8614, 8776 и 8613, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, — одбор је изјавио: Да су му непознати: Бошко Стојановић, калФа, Тодор Илић, клач, Душан Стојановић, Фијакерист, Милан Анђелковић, пиљар; да је доброг владања и доброг имовног стања Михаило Банковаћ, шиедитер; да је доброг владања и средњег имовног стања Светислав Пренднћ, апотекар; да су доброг владања и сиротног имовног стања Милун Марковић, б. контролор и Коста Грбић, клавирмајстер. IV Председник износи одбору на мипшење модбу Симе Снмика, Фнјакеристе, којом тражи уверење о породичном односу. По прочитању те молбе Ст.Бр. 3655, одбор је изјавЕО мишљеае: Да се молиоцу може дати уверење о породичном односу. V По прочитању акта Управе гр. Београда АБр. 8798, 8648 и 8419; по молбама Душана спопивши мир са Бугарима (крајем IX в.), пређоше у земљу Рашку (Србију). Ову покоре, па се преко ње упуте к мору, те покоре све тамошње народе. Заузевши град Спљет, освоје целу Хрватску, пређу по том Петрову Гору, па се утаборе код Купе. За тим преброде ову реку, допру до Саве и заузму тврђаву Загреб. На даљем путу заузму градове Пожегу и Вуковар (У1кои), те се тако поврате преко Дунава кнезу Арпаду." 1 Изгледало би да су Маџари овако, при једној, тако рећи шетњи и не скидајући се с коња, толике земље освојили. Међу тим, ово казивање нема никаква основа и мора се, као непоуздано, одбацити. Могућно је само да је каква маџарска војска упала у ово доба (крајем IX и поч. X в.) у Срем, и то само ради пљачкања у појединим крајевима на граници Срема, а никако није цео Срем још у ово доба дошао под маџ. власт, него је и даље остао под Бугарима. Мало је чудновато, како да Маџари оставе Срем на миру све до владе Петрове, кад су околне области на северу и истоку од Срема били заузели. Томе ће свакако бити узрок у јачини Симеунове државе. Све док је Симеун био жив (до 927.), они су се задовољили са раније отетим бугарским областима, не хотећи јамачно новим 1 ЕпсШећег, Моппш. Кегпш Нип§. АграД, стр. 37.—38.

Радивојевића, чиновника, Лудвика Пуцетића, геометра и Ђорђа Бранковића, б. чановника, због поданства, — одбор је изјавио мишљење: Да се молиоцима може по молби учинити ако томе не буду стајале на путу какве законске сметње. VI По прочитању решења суда од 15 ов. мес. АБр. 8788 о одређењу цене хлебу за другу половиву месеца септембра,, — одбор је примио к знању са одобравањем ово решење суда. VII Председник нзиоси одбору на решење понуду Цветка Савчића, којнм нуди општини по 60 динара месечно за магацин на Сави, који је био својина Куманудића. По прочитању исте ноиуде АБр. 8535 и извешћа економног одељења АБр. 8787 и довољном обавештењу, одбор је решио : Да се општинскн магацин на Сави, који је био својина Куианудића, поруши. а камен од истог употреби на осигурање обале савске. VIII По прочитању молбе Косте Вуковића АБр. 6935, да му се враги трошарипа на вино које је издао VIII пуку, — одбор је решио : Да се молба Косге Вуковића, којим тражи повраћај троширине на внно што је издао VIII пуку, одбије пошто нису испуњенн услови иредвиђени у правилнику пропнсаном између команде дунавске дивизијске области и општине за повраћај трошарине на предмете које војне власти набављају за исхрану војника. IX По прочитању молбе г. Петра Дујиновића, геометра АБр. 8673, —- одбор је решио : Одобрава се молиоцу Дујиновићу тр г 'десет дана одсуства од дужности, зарад наведене цељи, које ће му се рачунати од дана када га буде употребио. нападом да изазову против себе овако силног непријатеља, од кога је и сам Цариград стрепио. Поред овога узрока, биће у неколико узрок што Угри не хтедоше нападати на Симеуна, и ово, што самп угарски историци помињу, велећи да у ово доба „ет иптуМегб^ећИсћег Бгаи^ 20^ ипвеге Уог1аћгеи (т.ј. Угре) ^е^еп \У 18^еи ћт." 1 Међу тим , што Угри нису учинили за време силног Симеуна, нису без сумње пропустили да учине одмах у ночетку слабе Петрове владе. Ма да Марин Дринов хоће да је Срем остао и кроз X. век. бугарски и у тој намери позива се на Костантина ПорФирогенита, који „свидвтелБствтетт., что вт> его времн, около 950. г., Болгарш отд-влнла отт> МадвнрЂ р-вка Дуиаи, разумћн, безг, сомнђн 1 и , ту частБ Дунаи, котораи заклгочастсимежду устБнми ДравБ1и СавБ1." 2 Међу тим, ио истом Константину ПорФирогениту и закључујемо да је Срем у ово доба био у угарској власти, 3 јер он изрично вели на једном месту овако: „ ећ ћЉИап! дш(1еш 1гапа Ва1ш1ј1ит Тигсае (тј. Угри) т 1егга МогауЈа, аЦие еИат иИепиз 1п1ег Г)апи1)1ит

1 БаДШаиз у. 8га1ау, вевсћхсМе ГГн^ата, I. Вап(1, стр. 31. 2 М. С. Дринова гожнбје Славлне и Визанил вђ X в. стр. 80. 8 Она прва белешка Константинова, на коју се Дринов иовива, биће јамачно из ранијег доба, јер је познато, да Константин прича догаћаје из ранијег и свога доба.