Beogradske opštinske novine

4 —

тин г Буки11, Милорад Јовановић, Илија Стопгић, Јанко Јанковић, онанчари г. г. Светозар Николић, Јован Ђорђевић, Јоца ОбрадовиК, Милан Богорошки, Велимир Малетански, Јоца Лазаревић, Петар Митровић, ГТетар Арсенијевић, Душан Живановић, Драгуш Чонградски, В. Мартиновић бербери, Миливоје Јовановић, чин. судски, по 0'50 дин., Тихомир Иоиовић, Драг. Месаровић, чиновн. трг. суда, по 0 - 30 динг. г. МилићрИсаиловић, берберин, 0-20 дип. Сем тога прсдали су ошнт. суду, да се разда сиротињи и то: г.г. Марко Вулетић и Гавриловић трговци — 6 ко.мада женских жакета, 4 ком. кеиова и 15 ком. палето-а дечијих и г.г, Милан и Милорад Синови, г. Добривоја Вучковића, овдашњ. трг. 8 комада шалова, огртаћих за сиротну децу која су без родитеља о „оцевима." Суд београдскг општине у име београдске сиротиње изјављује најтоплију захвалност овим племенитим дародавцима. 23. децембра 1903 год. Београд. Предеедник београдске општине, Коста Д Главиннћ с. р. Делово ])И, Марко Новаковић с. р.

ИЗ КОМУНАЛНО-СТАТИСТИЧКЕ ОБЛАСТИ Снег се беше упутио са особитом истрајношћу онога јутра, када мени показаше оно крило општинске редуте, где тада беше смештен „Статистички бвро главнога и престонога града Бу шмпеште". Не потраја дуго па дође и вице-директор, Д-р 'Гиринг, који ме љубазно прими и иозва да заједно уђемо у биро, показујући ми при том све просторије, на које се он јадаше због њихове тескобе и несиретности. Као београђанин, ја сам у себи осећао терет наше заосталости при помисли, да ми комуналне статистике још никако и н.емамо; а оно, што се „статистиком" само назива, спратнло се у једну једину просторију. А ови у Пешти ни са овом масом просторија, материјала и готових дела и радова нису задовољни. 0 вредној старини, директору Јосифу Кереши-у, рече ми, да тога дана пеће доћи, те се изјалови моја жеља, да унознам и тога статистичара, који је себи извојевао угледно место међу целебритетима у тој омил>еној му струци, и који је управо створио овај комунално-статистички биро својом непоколебљивом истрајношћу и радљивоп^ћу. После разговора код стола вице-директорова, када већ хтедох да устанем, он ми пружи своју историју биро-а као поклон напоменувши, како је опис доведен до 1894. године, али од тога доба (до дана моје походе) није ништа битно промењено у њиховом биро-у, те ће ми то бити довољно за упознавање рада и уређења те њихове установе. Ни при уласку ни при изласку из оних просторија, од којих је скоро на сваког чиновника дошло по једно одељење, нисам могао појмити, шта уираво значе они силни ормапи са књигама, поред регала и столова. Тек ове године било ми је то јасно, када је директор Кереши имао муку да сачува своју библиогеку а не изда је општинској архиви, о чему је

било повуци и потегни и у општинском одбору и у суду и у комисијама, докле није ипак његова реч претегла. И та је библиотека његов рукосад и она долази по величини евојој одмах иза берлинске општинске библиотеке. Дакле је будимпештанска општина у томе оставила за собом и Беч и Париз н Лондоп. Историја коју ми је поклонио г. Тиринг, износи комунално-статистички биро за време његова 25-годишња 4 постојања од 186'.). до 1894. године, и она је одиста довољна, да се упозпа човек са његовим развићем и организа шјом, те ћу ја извести из ње оно што је најглавније ио важност оваке установе. & Повраћајем уставности у Угарској обратила се већа пажња и општинским пословима, и када је 1869. донесен закон о попису, одмах се помишљало и на уређење сталнога статистичког општиноког биро-а, поред већ наименоване варошке нописне комисије. Много се колебало између поједипих личности, расиисивали се стечаји, чиниле понуде, док се нису замолили за мишљење један тада чувени економиста (универзитетски професор д-р Кауц) и један угледаи и заузимљив одборник општински, који именоваше више кандидата за старешину (шеф.а) општинске статистике. Од више њих препоручених професора лекара и чиновника који су се већ били истакли статистичким радовима, коцка или управо сви гласови општинскога одбора пали су на тада мла дога али вреднога журналисту Јосифа Керешија, уредника привреднога дола листа „Пешти Напло-а". Тешкоћа првога . организовања тога надлештва може се замишљати по томе, што директор није имао при руци ниједнога обученога, извежбанога помагача, а за четири недеље већ ваљало је приступити попису варошкога становништва. Доцније је ова статистичка установа наишла и на нерасположење чувенога министра Тисе, који се и тиме обележи као већи полицај него пријатељ културних тековина рођенога му парода, пошто не хтеде одобрити буџетску позицију о општинској статиетици ни после поновљене ипедставке магистрата пештанског. Па ипак је неуморни и довитљиви директор Кереми одржао и развио овај завод до таке висине, да <-у прве светске вароши и престонице одавале призпање овој општинској установи и одликовала је узајмицом и поверавањем извршења њених заједничких им послова. 1873. г. поверено је овом биро-у уређивање „Интернационалне статистике великих вароши." Његова- статистика цеизусу и умирању истицане су на страни као примерне. Беч је при преустројству своје општинске статистике слао свога органа ради студије само у овај биро. - Наставиће се —

Грађанству града Београда Попгго настаје зима, када ће неисправне инсталације водоводне замржњавати, и тимедоносити штете и општини и онима чије су иисталације, то унрава водовода, у интересу грађанства и у интересу општине, скреће пажњу грађанству на следеће:

Свака инсталација водоводна у кући ^мора имати зимску славину, којом ће се руковати зими при точењу воде. Ова славина налази се у непосредној близини чесме, и то или у земљи са кључем којим се рукује при точењу воде или у јами на видном месту, опет у близини чесме. Овом се славином постиже то, да у стубу од чесме за точење воде не о-стане после точења воде, која би се могла смрзнути. Да би се приморао сваки онај, који воду са чесме узими, да зими рукује само овом зимском славином, треба точећу славину са чесме„зими скинути и у место ње парче криве цеви метути. Осигуравање чесме од замржњавања може се постићи и овак'>: око чесме направити дрвени стуб пошири, у њега метути какав изолишући материјал, као коњско ђубре, пенео, или струготнне од дрва и т.д. Ако се коме због непажње, замрзне вода у чесма, никако не сме врућом водом или ватром чесму кравити, јер ће цев, у којој јс смрзнута вода, у том случају прснути. Да не би стакло на водомеру од мраза нрсло, који случај може велике гптете донринети ономе, коме је водомер у подруму, то се нрепоручује грађанству, да на ово велику нажњу обратп. Ако је водомер у подруму, онда требз прозоре од истог увек зими утоплити сламом, коњски.м 1)убретом, или крпама; и ако је водомер у јами („шахту") онда у нсти метути преко водомера чисте сламе и канак од јаме одржавати у исправном стању. Врло се често дешава да грађанство при илаћању воде мора да плати и више утрошену воду, којом ириликом долази у сукоб са Управом водовода напомињући, да му је била зимска славина иокварена и да то није њихова крипица. Овакав одговор ништа не помаже. Јер пошто је сваки сопствепик куће у исто време и сопсгвеник инсталације водоводне у својој кући, го је он одговоран, ако се на њој што год поквари и вода оде у земљу безкориспо. Ову воду, која је кроз водомер ирошла и у земљу отишла. мора соиственик алатити. Да овога не би било, Управа упозорава грађанетво највише на зимску славину код чесме, јер у највише случвјева вигиак у иотрошњи воде долази од неисправности те зимске славине. Управа водовода преко свог коитролора врши, при читању водомера, и преглед инсталације у 3 месеца једанпут и одмах извештава сопственка куће, ако нађе што год неисправно; али сопственик куће дужан је и сам ову контролу вршити у том међувремену. Нека сваки после точења воде точећу зимску славину добро затвори и на исту иаслони ухо и ослуша, па ако чује какво зујање, онда је сигурно зимска славина покварена и на њу вода у земљу отиче, У таком случају мора сопственик куће одмах звати овлашћеног инсталатора водовода да славину оправи или да је замени. У овом или сваком другом случају сопственик може се прво обратити Управи водовода, у свако доба, која ће га, преко свога дежурног органа, за оваке ствари, известити шта треба да чини. Из Упране Водовода 15 Децембра 1903 год. ВБр. 3748.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИО 1'РАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА Власник ОШНТиНА 1>Ко1 1 'ад( кл Одговор.-и уредник МИА. М а ГЈ а Н о И11'К, кмет Оеогр. оиштиае делиградека бр. Ш. Нова Електрична Штамнарија ПЕТРА ЈОДК0ВИ'КЛ, Бранкова ул. бр. 18. — ТелеФон 336.