Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРДДСКЕ

Год. XXII.

НЕДЕЉА 4. АПРИЛА 1904.

Број 14.

ИЗДАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ ц; 33 И .А. : За Србију на годину 6 динара на пола године 3 „ Зи стране земље на годину 9

ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ АДМИНИСТРАЦИЈИ ЛИСТА А СВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ УРЕДНИШТВУ

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ

НЕПЛАКЕНА ПИСМА НЕ ПРИМА.ЈУ СЕ

Кеј и приетаниште Београда Извештај етручне комиеиЈе Госиодину Министру Грађевина. Кад рачунамо да у Години има 275. радних дана, односно половних дана, онда ће просечно дшвно пристајати уз обалу 834 X 10 „п л = 30 бродова. | и ( О С обзиром пак да ће бити у години дана када ће број бродова бити већи од просечног дневног и да по искуству у другим пристаништима, то повећање бива два пута веће од просечиог, излази да морамо имати толико дугачку обалу, да уз њу једновремено могу пристајати око 60 бродова. Као просечну дужину обале за један брод можемо рачунати 50 метара. Према томе била би она дужина обале од: 60 X 50 = 3.000 метара. Да би тај рачун проконтролисали ми смо прикупили податке о дужини обале у речним европским пристаништима, и према тим подацима, варира дужина обале између 19 и 55 м. иа 1000 тони робе која годишње на обалу доспе. Ако ли рачунамо са 20 метара на сваки 1.000 тони онда за проме.т од 200.000 тони излази да ће бити потребна дужина обале од: 200.000 ОА , ААА __ X — • 0 м. дакле за 1000 м. већу дужину него што смо нашли по ирвом рачуну. То повећање налазимо да је оправдано с тога, што је искуством осведочено да се промет у пристаништима, која су модерно уређена са свима угодностима за што бржи саобраћај, што брже манипулисање робом, установом антрпоа и осталог, промет повећава у току 10 година са 50 до 100%. С тога је комисија мишљења да дуж.ина обале за пристаниште у Београду треба да буде најмање. 4000 м. Како обала савска од тврђаве до моста преко Саве има дужину око 2.500 м. то баш кад би и остали услови били повољни за ту обалу, она неби била довољна да задовољи потребе саобраћаја. То се у осталом потврђује и самим факгом, да је већ данас у добу јачег саобраћаја цела савска обала заузета бродовима. Међу тим, против избора савске обале од тврђаве до моста за трговинско пристаниште, говоре и ови разлози:

1, на већем делу те обале са иаше стране, дубина воде поред саме обале иЗноси при малој води 10 и више метара а разлика између мање и велике воде износи преко 7. метара, дакле да би се та обала озидала, потребно је подизати веома велике зидове и то у текућој води са дубоким и скупим темељима што би за само 1000 метара зидане обале изискивало издатак око пет милиуна динара; 2, Баш и кад би било рачуна да се учини толики издатак, јавља се друга незгода у томе што би саобраћај био развучен и раштркан, дакле веома неподесан како за царинску, трошаринску и пристаништну администрацију и службу, тако и за саме трговце. Штетност за трговину тако развученог саобраћаја дуж природне речне обале опажена је код свију речних пристаништа а најочитије је осетила то трговина у Пешти, где је саобраћај само са пештанске стране развучен на дужини дунавске обале од близу 6.000 м. а осим тога и 4.000 м. са будимске стране. Према службеним извештајима угарског Министарства за трговину почели су се трговци пештански још пре 23 године жалити на неиодесност кеја и тражили су да се грађењем залива ван дунавске обале саобраћај више усредсреди. Сличне жалбе чинили су и бечки трговци и стога је ове године извршено код Беча пристаниште ван обале дунавске. Исто је то уређено и у Пожуну, аи у другим европским варошима. 3, Поред саме обале савске, изузев онога дела од дрвара на више, не може се добити потребна површина за смештај робе, за магазе за колосеке железничке и за обичне путове. Та незгода истиче се такође у Пешти. У службеном извештају тврди се да су пештански кеови узани, да је степенасто кзвршен кеј неподесан за саобраћај и да је с тога манипулисање робом, скупо, непоуздано и скопчано оа великим тешкоћама и утрошком времена. 4, Пристајање бродова. уз обалу у отвореној реци тешко је, а често је и оиасно кад вода нагло долази и кад је велика брзина воде, као што је то баш случај на Сави, где при брзом доласку Саве ни пајјачиједеци немогу да мирео одрже бродове уз обалу. 5, Преко зиме, или чим наступи бојазан од леда, бродови немогу остати уз обалу него морају тражити склоиишта ван Београда, што је штетно и по трговину и по бродарско друштво, јер се че-

сго мора зимовник потражити и са пуним или у по^а натовареним бродовима. 6, Услед развучене дужине обале савске и скученог простора, не може се добити ни подесна веза са железничком станицом. Сви ти разлози говоре против тога да се обала савска од тврђаве до моста употреби за трговинско пристаниште Много повољније решење добиће се, ако се у бари Вднецији, на простору између главне железничке станице, дрвара савске обале и угарског колосека за мост преко Саве, ископају басени у облику залива тако да бродови улазе у те заливе и пристају у мирној води уз обалу. У том случају може се дакле добити у непосрадној близини главне железничке станице пространо пристаниште ван корита Савског. Површина баре која би дошла под пристаниште може да изнесе 500.000 м 2 . Од те површине копањем басена могу да се добију заливи са укупном површином воде од 150.000 м 2 а дужином обала од 4.000 м. За грађење пристаништа у бари говоре ови разлози: 1, Саобраћај железницом и саобраћај водом могу се усредсредити на начин како се само пожелети може, и то са сразмерно малим новчаним издацима; 2,) Зграде за магазе и антрпое које се подигну могу у исто доба служити за железнички и за бродарски саобраћај; 3,) С тога што ће бити усредсређен саобраћај железнички и бродарски, биће потребан мањи број зграда него кад би саобраћај био развучен дуж савске обале; 4, Пристајање бродова у заливима биће потпуно безбедно, а преко зиме и за време мале воде могу преко 200 бродова наћи добро склониште у томе пристаништу; 5, Трошкови за пренос робе са железнице на обалу и обратно свешће се на најмању меру јер ће бити бродарска станица у исто доба и главна железничка станица. Тиме ће се знатно упростити царинско и трошаринско манипулисање, а и трговци имаће знатну уштеду у времену и у издацима; 6, Ископана земља за басене, употребиће се за насипање целокупне површине баре и тиме ће се о једном трошку решити и то питање које је постало акутно за Београд; (Свршиће се).