Beogradske opštinske novine

Страна 6 ; — Општинске Новине Драгиша Лапчевик ^Реонско питање

Као некадањи одборник Општине Београдске бавио сам се, у неколико наврата, питањем реона града Београда. Један од тих одборничких говора штампао сам под заглављем „Реонско Питање". Онда сам нарочито истакао: „Ако )е у питању интерес празилног развијања вароши, онда свакојако општина не сме допустити да се иза њених леђа развијају делови вароши који не стоје под њеном контролом." Како се реонско питање измакло испод савршене компетенције Београда, то је „у Београду један потпун беспоредак не само у погледу улица, не само у погледу регулације, него и бескрајни беспоредак у погледу подизања грађевина." То нарочито важи за улице и грађевине које се подижу изван тако званог реона; ма да то важи и за извесне крајеве који су реоном утврђени. Осем тога, „Београд је савршено у жалосном беспоретку: с једне стране имате масу плацева који нису попуњени грађевинама, а с друге стране и оне што су подигнуте — не само да су рђаво грађене, већ ни један фронт улице ни по спољњем изгледу ни по висини није подједнак; не подижу се велике грађевине које би и давале леп изглед и корисно послужиле развијању вароши." Сама брига око постављања реона, није ништа помагала да се Београд не разлива у ширину и у дужину, већ је само помагала подизању вештачке ренте и до зла Бога хрђавих станова. Више но ма какви закони о реону, помогла би једна истинска граница, која би обухватила хиљаду метара откупљеног земљишта око Београда и на том километру подигла шума. Та би шума онемогућавала разливање Београда и нате-

рала на једно модерно подизање града. А „Београд и по свом географском положају, и по политичком значају, и по трговинским приликама и свима другим условима мора постати велика варош, трговинска, индустријска и саобраћајна у исто време." Тако је моје гледиште било још 27 априла 1906 године, кад сам тај говор држао, па је такво оно и сад. Ја сам још тада говорио да ћемо: „ижелезничку станицу и бродарско пристаниште преместити на Дунав", просто на основу посматрања тенденције наше и међународне трговине. Грађење моста за Панчево приближује нас потреби око изградње пространије железничке станице, а водени пут низ Дунав неминовно нас гони и на изградњу пристаништа и елеватора који ће морском саобраћају послужити. И то више није музика далеке будућиости, већ неодложна потреба садашњости: и нову железничку станицу и ново бродарско пристаниште треба што пре да имамо. Али ће Београд ипак пропадати, у беспоретку се развијати и уживати баснословну ренту на најгоре грађевине, ако се у реон Београда не увуку сва досадања варошка насеља и не постави им се једна озбиљна шпера пространа хиљаду метара од последње границе варошке. Другим речима: варош треба да буде ограђена шумом хиљаду метара ширине. Само тим путем ће се реонско питање коначно решити, а са тим се решава читав низ проблема: и здрава грађевинска политика, и питање данас баснословно нарасле ренте, и питање улица, и спровођење здраве саобраћајне политике и т. д. и т. д.

<$>ф<3>