Beogradske opštinske novine
Општинске Новине
Страна9
састав његовог грађанства, број становника, економски и политички значај града, и т. д. За темељно познавање и примену овога замршенога сплета задатка и питања, није довољан обичан здрав разум. Није довољна ни обична редовна спрема правника, инжењера,лекара, схваћенауједностраним правцима науке као ужа специјалност : потребна је нарочита студија тих проблема и посебна стручна спрема за вршење комуналних задатака. Општинска управа као део комуналне науке постала је специјална. струка с дубоким аознавањем научне обраде спих ироблема из ове области рада. Значи: без стручности у овом облику не може се замислити данашња управа над савременим градовима. Новија историја наших општина, а напосе Београда, даје нам слику кретања из које не видимо задовољење у овом правцу. „Прва карика у ланцу државног организма", како су наши старији теоретичари називали општину, вршила је дужносттако зване пренесене, делегиране власти државне, а сав даљи чисто комунални рад сводио се на борбу око извојевања општинске самоуправе. Претежно локални интереси задовољавани су под принудом самога развитка града и потреба становништва. Па и овде нису били пресудни чисто историјски захтеви времена, већ појединачни интереси лица. Да је било, значи,
стручнога система у строгој објективности при вођењу оно мало комуналних послова у прошлости, створили би се позитивнији основи за напредак комуналне политике у садашњости. По себи се разуме, да такав рад није могао одвести вођењу општинских послова к извојевању већих муниципалних аутономија, на којима на пример, почива управа градова у Еиглеској. Држава, преносећи, делегирајући један део своје власти на општину из чисто техничко-управних разлога, задржала је свој пуни суверенитет. Ја лично верујем да би се од тога суверенитета, примењеног у великој строгости, одступило у оној мери у којој би кроз стручну општину био спторен критеријум грађана о слободној комуналној делатности једне општине. Овим је наглашена акција будућности. Кроз модифицирано општинско законодавство (овде је реч о великим градовима, а напосе о Београду) дошло би се до потребних одредаба које би имале само да санкционишу стварно стање. Али, пре но што до тог дође, треба применом савремених урбанских начела кроз стручну општину створити тип грађанина с дубоком вером:да вођи општинске политике дубоко познају свој посао, разврстан по свима специјалним гранама; да га воде по захтевима савременога начела крчећи, на тај начин, пут ка све савршенијем типу општинске организације !