Beogradske opštinske novine
Општинске Мовине
Страна 9
Други карактеристичан економски детаљ, такође из месеца јуна о. г., су оглашаване понуде предаја радњи. И ова појава подлежи несумњиво законима привреднога просперитета или његовога стагнирања. Пада у очи, да су радње са пићем и са животним намирнидама највише заступљене у предајама. Код свих ових понуда предаје радњи истакнуте су и њихове пословне повољоости, као: добро разрађена; добро уведена; на одличном саобраћајном месту; не треба велики обртни капитал; одличних инсталација; рентабилан по-
сао; осигуран просперитет и т. д. и т. д. Али, и поред тих тако добрих својстава речено је у више случајева да ће се предаја уступити јевшино. Разлози због којих се предаја нуди разуме се да су пословно-дискретне природе, и да се они тек само формално означавају код оглашавања. Наша будућа стална нотирања ових предаја радњз, показаће и разјасниће нам, које је природе ова појава и како је њено место у свету економских ствари.
Др. Марија Илић. © модерним библиотекама
Једна од познатих рускнх социјалних радница< госпођа Хавкина, која је цео свој живот посветила терретском и практичком библиотекарском раду у тежњи, да у библиотекама створи моћни социјални фактор, карактерише следећим речима значење књиге и библиотеке: »Постоје три главна пута преко којих се шири народна просвета: школа, ваншколска изобразба, самообразовање. Ако упоредимо просвећивање згради, онда је школа — фундаменат, ваншколско образовање — стене, самообразовање — кров, Цемент је за све делове ове велике зграде — књига!,.. Сав се културни и политичко-просветни рад на један, или други начин концентрише у књизи, библиотеци.« Питање што бољег организовања библиотека стало се истицати на централно место већ концем XVIII и у првој половици XIX века. Течајем тога периода до наших дана прошла је библиотекарска делатност кроз разне фазе. Пос -епено је узела у њој учешћа уз приватна Т уштва и приватну ипицијативу,. држава, као и поједине градске општине, које су биле свесне свог културно-социјалног задатка, Схваћање, које би у библиотеци видело само пеко складиште књига, које се од других складишта разликује само у толико, што оно омогућује читање књига уз минималну, или никакову материјалну жртву, далеко заостаје за модерним схваћањем о сврси и улози библиотека. Оио има свој корен у потпуном неразумевању, потпуној паоивностп, бирократичности оне врсте библиотекара, који своју улогу ограничују на више, или мање савесну административну страну свога рада — инвентаризацију књига, завођење алфабетског, или реалног каталога, чување књига . — Фактична вредност библиотеке иде много даље, Она није само место у ком појединац на јефтлни начин долази до књига, већ је уједно и средиште, које има своје високе, далекосежне циљеве.
Мисли водиље модерне библиотеке у Америци. На другој националној конференцији о домаћем васпитању, која је одржана у америчким Сједињеним Државама 1926. год. питање о улози и задаћи библиотеке заузело је свеопшту пажњу. Марголина, писац чланка: »Савремени библиотекарски проблеми у Америци«, вели, да је то питање на конгресу ишло узастопце за свим другим питањима, за питањем школе, родитељско-учитељских удружења, универзитетског покрета, вечерњих школа..... Значење се библиотеке код сваког питања и у речима сваког оратора истицало, као значење друштвено просветне установе, која стоји у општем систему просветног рада, која проводи одређени програм, систематски и по плану уређени рад у контакту са свим педагошким установама краја, Ово увођење библиотеке у општи систем просветног рада земље опредељује њезин целокупни карактер, На овај начин постаје библиотека државна и комунална установа у најширем смислу речи, установа, која проводи државну и комуналну политику народног образовања, установа, која будно следи за свима потребама и нуждама о с политике нарсдног образовања, која се ста^л а у службу свим плановима народне наобр .з е, на службу свим њезиним циљевима. Полазећи од ових основних принципа, подигла је Америка своје библиотеке на највиши ступањ и завела идеалне методе рада и организације, Методе на којим се базира рад америчких библиотека носе две значачајне карактеристике. Ту је у првом реду супстиуирање ранијег принципа пасивног ишчекивања принцииом активног истраживања читаоца, друго прелазом од једнородног шаблонског послуживања читаоца непосредном, личном задовољавању особитих потреба и интереса сваког оделитог читаоца, или читалачких група, На тај