Beogradske opštinske novine

Страна 40

Општинске Новине

томе изгледа, да је и ова забрана захтевана без материјалне основице и у ветар. Управник општинских добара оправдао је ову забрану тужбом својом од 9. октобра 1928. г. Бр, 63326. На име таксе за ову забрану, тужбу и таксирање овог уговора Општина је положила суму од 18.970 динара. Овом је сумом њено потраживање поред ранијих кприја за мост и плац попето на укупан износ Динара 280.370. После овога Банка 24, новембра 1928. год. упућује писмо Општини, у коме јој поред осталог замера за овакав рад предбацујући јој, што се није благовремено у стецишну масу пријавила, већ прави узалудне трошкове и покушава да се наплаћује из банчине имовине, која је много раније узета у попис за рачун пријављених поверилаца, У истом писму Банка предлаже суду следећи начин за исплату овог дуга: 1. Да до краја новембра 1928. г, Банка положи у готову 30.000 динара; 2. Да сваког месеца полаже суму од 10.000 динара с тим, да за те суме изда Општини своје менице, Истога дана 24, новембра 1928. год. када је Банка ово писмо упутила Општини, које узгред буди речено нема трага да је ма где у суду заведено, престали су Управи Добара у име Банке г. г, Карл Лебл и Бошковић и потписали један прокол у коме су изјавили: да пристају да до 1. новембра 1928 год. положе Општини суму од 30.370. динара у исплагу овога дуга од 280.370. динара; да ресто од 250.000. динара пристају отплаћивати у месечним ратама ао 10.000. динара. За ову суму од 30.370. динара предали су један бланко акцепт таксиран на бланкету од 32.000 динара изјављујући, да кирију за нових будућих пет година пристају да плаћају по 45.000 динара годишње с тим, да исту полажу у месечним ратама. Овај протокол није од стране ни једног општинског органа оверен у Управи Добара, нити се види, да су се потписници његови легититимисали као прави представници Банке, На полеђини овога протокола, одмах после два дана 26. новембра 1928 год. Управник Општинских Добара написао је мишљење, да овај аранжман треба усвојити са банком и истовремено одобрити даљи закуп за нових пет година под истим условима, рачунајући од 1, јануара 1929.год. Одмах сутра-дан одржана је седница Секције за Економска Добра, која је усвојила у потпуности овај реферат Управника Општинских Добара, који је протокол оверио кмет правник Д. Богдановић на истом акту Бр. 5595 од 28. новембра 1928 год. После два дана — 30. новембра 1928 год. Општински Суд доноси своје решење бр, 5595 којим у потпуности усваја ово мишљење уп-

равника општинских добара и Економске Секције. То решење Општинског Суда гласи: »Да Банка Никола Бошковић А. Д. од целокупног дуга у суми од 180.370 динара одмах положи 30.370 динара а остатак дуга у месечним ратама по 15.000 динара на које ће се суме издати своје менице са означеним роковима, као и да се продужи закуп земљишта заузетог постављеним мостом за даљим пет година, с тим да Банка Никола Бошковић плаћа по 45.000 динара годишње на име кирије. Управа Општинских Добара преко свог пуномоћника закључиће уговор са Банком позивајући се на ово решење.« Кад је на овај начин продужен уговор са Банком за нових пет година — после тога решења — дакле од 30. новембра 1928 год. па до данас, нема никаквог трага у актима овога предмета, да је ма шта предузимано, да се ово решење Општинског Суда изврши, нити је Банка ма н једне паре од јануара 1924 год. до данас положила Општини на име те кирије, нити да је ма ко за овакав рад по овоме предмету узиман на одговор. Постоји само акт Управника Општинских Добара од 1. децембра 1928 год. бр. 5736 упућен Управи Водовода, да отвори воду, која је била неколико дана затворена магацинима банчиним на Дунаву, јер је, вели, регулисано плаћање. Постоји и један акт Првог Дунавског Паробродског Друштва од 4, депембра 1928 год. бр. 5745 које дознавши за све ово, извештава Општину, да Друштво има са Банком уговор, који је приложило у препису, а из кога се види, да је плаћало половину досадање кирије за Општинско земљиште директно Банци, која је била дужна, да ту суму заједно за Банчиним деломкиријеплаћаОпштини, Друштво наводи, да Банка ову своју обавезу према Општини никад није испуњавала, ма да је редовно примала од Друштва поменуте суме од 22,500 динара за ову кирију, У том акту Друштво изјављује: да је готово да за Банку плати Општини суму од 30,470 дин.; да се накнадно по договору између Општине и Друштва закључи споразум, како би се и Општина и Друштво заштитили од даљих некоректности Банке. Из акта се не види, да је по овој представци у Управи Добара ма шта рађено. На томе је завршен цео рад по овом предмету и Банка Бошковић у место да буде натерана на раскид уговора због не извршења, она је на против награђена тиме, што јој је » под истим условима продужен уговор за нових пет година, дакле до 1. јануара 1934. г, У исто време част ми је напоменути, да поред ове неплаћене кирије, Банка Никола Бошковић дугује Општини за време од 1924, год. до 1929. год. суму од Динара 28.761.—