Beogradske opštinske novine
Општинске Новиме
Страна 11
Помагање незапослених. Постојећа београдска Берза рада пружила је за прошлих осамнаес месеца ове новчане помоћи незапосленим радницима. Број помогнутнх беспослених у 1928 и 1929. г.
МЕСЕЦА
Примили су редовну помоћ
Примили су ван-' редну иомоћ
Примили су путну помоћ
Добивене путне карте
Укупни износ укуине помоћи
Јануара
652
21
138
138
105.158
Фебруара
781
13
35
1128
131.850
Марта
1154
110
60
2047
157.940
Априла
895
166
131
829
92.234
Маја
1239
93
231
1887
133.271
Јуна
555
14
77
1182
90.508
Јула
340
3
5
2145
123.263
Августа
168
10
12
1974
106.077
Септембра
137
16
14
1633
118.296
Октобра
74
13
32
3259
371.015
Новембра
145
36
24
5490
539.287
Децембра
250
129
44
5428
427.694
Јануара
748
358
51
1918
231.973
Фебруара
582
326
61
1387
168.967
Марта
539
172
49
1265
151.003
Априла
402
5
27
2403
151.783
Маја
252
9
30
86 о
77.637
Јуна
229
8
15
76
122625
9142
1502
916Ј35055
3,300.590
Износ умупне помоћи био је 3,300.590 динара. Редовиу шомоћ примило је 9142 радника; ванредну помоћ 1502 радника; шутну иомоћ 916 радника, а понлашћених путних карата 35.055 радника. Орема ови1м берзишоким податцима (помагано је редовном помоћи 15.15 од сто од свих беспослених; ванредном 2.48 од сто; шутном помоћи 1.51 од сто, и подвозном картом у шоловину цене 58.11 од сто свих беапослених. То значи да 22.72 од сто свих регистрованих беспослених нису примили ни једну врсту од побројаних помоћи. Има их, међутим, који су упућивани иа помоћ у натури т. ј. у хлебу, којега даје хуманитарна установа Насушни Хлеб. Просечна издата (помоћ на 46.615 лица износи по 70,80 динара, где је зарачунавана и подвозна карта. ;■
Борба противу незапослености. Незааосленост радништ.ва не треба посматрати као проблем сиротињства уопште, већ као проблем привредног и социјалног заачаја. Јер, незапослен радник није «сто што и некоја сирота без привредне егзистенције уопште. Друштвене сличности ту не може да буде, ,ма да су обоје у данима кризе рада под јармом неманЈтине и оскудице. Али, док један инвалид, или удовица са ■ситном децом ииоу привредно ангажова1Н1И никада, дотле .је радаик 'индустјрије, заната, пољошривреде, рударст-на, саобраћаја и контоара, стални учасник у прои зво дн>и, у адммиистрацији или при размени добара, одакле га само опште привредне депресије повремено и без личне кривице искључују. Због тога друштво, т. ј. Држава и Општина друкчије третирају овоје задатке код помагања незапослених, а онет друкчије код помагања уопште сиромашних. У првоме случају то је социјална функција друштвене заједнице, а у другом случају то је хуманитарност заједнице. Тамо се заштићује поред -човека и један ноС|Илац рада као привредно добро, а овамо се придржава од падања сам>о људско биће. Ова јавна брига према раду рачва се у два координантна нравца: 1) у .стварању радова ради што већег запоелавања незапослених, и 2) у давању јавне помоћи ради олакшања код подношења кобних последица незапослености. Јавни радови и јавне помоћи то су две руке друштване 'зауаднице, ксије једновремено раде — према добро схваћевим сопственим интересима — на сузбијању овога опаког друштвеног зла, коце зовемо беопссслицом или незапосленошћу. Успех овога јавног шастојавања, међутим, зависи обично од многих привредно ПОЛИТ1ИЧКИХ чињеница и од ширине иницмјативе «о|ј-ом се друштвена заједвица при томе служи. Путеви ка ранирању кризе рада иду кроз лавиринте укупног привредног система једне земље, па су чак у зависности и од привредних ирилика иностранства.