Beogradske opštinske novine

Страна 18

Општинске Новине

ходе тодишње износи оуму ад Дин. 2,054.704 — два милиона педесет четири хиљаде седамсто четири. МАТЕРИЈАЛНИ РАСХОДИ: Материјал за гроб. и зидање истих 700.000 Д. Материјал ;и алат за уређење грађанског и Војног Гробља . . 70.000 ,, Грађење и оправка путева и стаза 150.000 „ Нумерис. парц., гробн. и гробова 20.000 „ Ограђивање гробља 500.000 „ Пошумљавање гробља 40.000 „ Материјални расходи за једну годину Динара: ..... 1,480.000.Персонални расходи за једну годину Динара: 2,054.704.Укупно Дин. 3,534.704.Дакле, као што се из извода буџета Гробљанског Одељења види, само .за одржавање Новога Гробља, без икаквог (проширавања даље, нотребна је сума од 3,534.704.динара годишње. Финансијоки ефекат је далеко већи, одн. материјално коштање је много мање, ако би се место закопавања, у крематоријуму спаљивало. Не рачунајући на ове друге благородне и економоке добре стране кремације, довољно је када се тврди, да би ■се приближио од једногодишњег буџетског расхода за одржавање Гробља, мо-гло подићи једаи крематоријум, који ће имати свега два три стручна службеника. На тај иачин, поред једног културног акта, који би Општина увела у живот зидањем крематорија, штедела би се по буџету за једну само годину сум<а од чистих четири милиона динара. Уз то површина земљишта за један крематоријум била би довољна од 1.000 м* на којој површини би се иодигле просторије, не веће, него их има једна мала црквица, а остатак земљишта: у двориште и врт! Естетеки, гледајући једа:н крематоријум, пре се добија импресија једног лепог музеја и томе слично, а најмање оно, што у ствари и својој функцији представља. Но ипак није далеко >од једног музе Ј а .јер је крем.аторијум поред архитектонских и друлих украшености, украшен многим урнама, које као кандила или мале сакоијице стоје поређане у, и око крематорија и у себи чувају остатке човекова тела: шачицу „праха и пепела". Алеје цвећа и зеленила, стазице

и клупе, чине још лепши изглед једног кре^ маторијума и потпуно може да служи, као један лепо уређени парк, за физички и умни одмор или за лепа размишљања о ономе, што сваког човека у извесним часовима и приликама гони да мисл1и, улази дубоко у миСтику живота, изводи закључке ... најзад, увиди да је човек вечит само по делима, а да физичка снага стоји онде у урници, коју би најмањи поветарац могао да раздуне у све четири стране света...

Две спомен урне са пепелом покојника. Вратимо се на конкретиу нашу ствар. Београдског Новог Гробља. Казали смо, да његова површина прелази 22 хектара или 221.540 м. 2 С обзиром па географск« положај Београда, који )га на ширење природно упу ћује, баш и на ту страпу где је Ново Гробље, с обзиром на скупоћу имања и земљишта, на кризу станова за сиромашан: раднички, занатлијски и чиновнички свет, с обзиром на пуно других добрих страна те стране Београда, сада затвореие гробљем и на сталну опасност чак по суседно жизље, које се у огромној многобројности граничи са :самим гробљем и удаљено^ст његова -на многим местима од 2—3 метра, затим опасност самим тим и по центар и сам Београд, сматрамо није потребно доказивати да се гробље мора укинути и то што пре. Здравствена опасност по Београд, а неизмерна корист од овако великог комплекса по будућност Беотрада, су проблеми приоритетне важности у ономе, што живот чини животан, — што га у његовој иначе грубој природи, више ублажује и чини свошљивијим и милијим.