Beogradske opštinske novine
Страна4
Општинске Новиие
чега се у техничком погледу јављају накарадна острва насеља, без континуитета и везе са осталим насељима. Има случајева да су велики комплекси имања недалеко од центра парцелисани на иачин тако неспретан, да сама улична мрежа на тим комгалекаима искључује могућност везе са главним оуседним артеријама. Отуда ће Општина бити обавезна да путем експроиријације »мања и издавањем огромних сума лроширује те улице, «ли им даје други шравац, што 'све не би вдорало да буде да се код одобрења парцеларног плана водило рачуна о целокупном плану Београда, а 'нарочито оуседних крајева. Врло често ниде се по Беогардоким излозима изложени лланови који показују парцелацију великих комплекса на периферији а који до пуне очигледности показују немогућност овога система. Парцелација на тим комплексима у шолрешном систему улица лвче више на план каквог примитивног гробља, но на насеља која у данашње доба морају бити изграђена применом савремевих принципа. Опаоност је да се Београд ие опаше системом парцелисаних комплекса који ће унапред да онемогуће његово правилно развијање у будућносги и тиме наметну будућим генерацијама огромни терети ради доцнијег трансформирања неподесних парцела и блокова у боље. У снглеским варошима, као « на континенту троше се огро.мне суме за измену накарадно изграђених грађевинских блокова у боље. Ми смо у нарочито срећном положају у толико што не морамо да трошимо викакве суме за измену постојећих грађевинских блоко«а, него је потребно, бар у колико се периферије тиче, да просто условимо парцелисање комплекса и имања у опште применом одређеног система, који унапред обезбеђује бољи и рационалнији тип кућа и бољу удобност становања. Исто тако и нај-већи део олокова у .вароши, који су још увек релативно неизидани, могу се путем спајања претворити у. далеко боље, нерачунајући делове изграђеног центра, где ће бити потребно да се /утроше приличне суме ради промене стања на боље. Систем спајања парцела има још и та несумњива економска преимућства за саме поственике имања, јер им обезбеђује јаче искоришћавање озидане површине у односу према слободној (двориште), а то је нарочито случај ако је то спајање парцела праћено једнообразним мерама које циљају на заједничко
исхоришћавање дворишта, која могу бити у онолико мања с обзиром на поједине.парцеле у колико су више дворишта са разних парцела спојена у једно. Стојимо пред једним проблемом који се да лако решити, па ма како се исти посматрао. У техничком погледу ие постоје никакве тешкоће за решење тога питања. У здравственом .погледу добит је несравњено већа, а у економоком погледу утврђено је да је сам сопственик бенефициран, тако да збир тих фактора треба да одлучи и примену новога система за који се овде пледира. У Београду облици парцела били су условљени у прошлом столећу и другим факторима. Тако је на пример моменат верски, затим обичај народни, моменат безбедности и осећање потребе јаче изолованости фамилије био одлучан за подизање кућа у дубини парцеле, уз упадљиво дезинтересовање какви ће бити приступи са улице. Има много примера, нарочито у старим деловима вароши, где грађевински блокови дају слику једног хаотичног стања. На бази ових неправилних геометриских облика немогуће је остварити подизање модерних грађевина и поред све лукавости архитектуре, чија је спретност прилагођавања једном хаотичном реду ствари успела да кућама београдским да накарадне облике. Та1КО на пример београдска архитектура може да се поноси изумом дугачких балкона на спратовима кућа, који иду по дужини тесне парцеле, а који не налазимо ни у једној вароши света. Ови дугачки ходници на спратовима дужином целе парцеле, који служе као саобраћајнице за све станове и са релативно малом ширином представљају у естетском, културном и хигијенском погледу нешто најгоре. Но ми не можемо да кривимо архитекту који се ставља у службу захтева сопственика,' па чак ни овог последњег, који се бори да спретно искористи постојеће законске прописе. Зло је у несавремености прописа закона, који је копија старог немачког законодавства, а чији је циљ био бенефицирање тако званих касарна за становање. Погребна је измена свих ових односа путем новог модерног грађевинског закона, но тај закон, то можемо унапред рећи, не може и неће дати никакве добре резултате, ако се њиме .не буду регулисали и односи који условљавају саму парцелацију имања, тако важну за правилну изградњу 'Сваке вароши.