Beogradske opštinske novine

Страна 8 ■ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ Никола Ђоновић, оублицист Историски и вештачки развитак градова — Метрополитанизам или регионализам —

Модерна варош је збир разноврових односа, интереса, лотреба и покрета, и не сме се једнострано схватити, као што то често чине специјалисти, који се баве било једном било другом граном савременог урбанизма. Због тога је свестрано проматрање и проучавање живота у вароши, неопходна потреба сваке добре комуналне долитике. У просуђивању комуналног живота није ни један трезвен грађании потпун лаик. Истина: оно што је стручно треба оставити стручњацима, али, ■о ономе што дубоко задире у наш свашдневни живот треба говорити отворенга и одређено. Стога, ми без икаквих претензија износимо неколнма погледа на историски и вештачки развитак градова у опште, а посебно Београда. При подизању наших вароши, а нарочито Београда, почело се најзад раскршћати са ориенталношћу и примитивним схватањима и навикама, које су се преносиле са генерације на генерацију и ударале свој печат на спољни и унутрашњи развитак наших градо 1 ва. Ово растајање, или боље рећи отимање од прошлости, огледа се не само у спољнем архитектонском погледу, већ и у хигијевском, економском и саобраћајном. Наша данашња варошка кућа и улица изгубила је потпуно онај карактер који је имала пре пола века. Народна изрека „моја кућица моја слободица" нема ви:ше значаја у вароши. Кућа је по1стала артикл за промет као и свака друга роба, с том одликом што је ретко да код неке робе постоји толико разноврсних квалитета и цена као код ове. Може се слободно рећи да је скоро ноловина станонииппиа београдског у вртлогу спекулације са кућам.а за ренту, уживање и т. д. и да обавезно отвара свакодневно своја врата разним опекулантима, купцима и агентима. По крајевима Београда а и у цвнтру извесни предузимачи индуетријализирају производњу станова. Слаб материјал, никаква израда, слабо и привремено осигурање хигијенских услова општа су карактеристика. Овим путем идући Београд неће скоро доћи у ред модерних европских градова. У подизању наших градова, специјално пак Београда, има у глаином три периода: Период ориенталних сокачета и ћепенака, нечистоће и несиметрије; з-атим период слободног трговачког развитка, без икаквог одређеног плана, једино према основној животној потреби. У овој периоди као и У првој, улица није ништа друго до пут који води до кућа тамо подигнутих. Трећи је период, планског уређења вароши. Ове ггранс-

формације из једне периоде у другу нису биле ни отсечне ни брзе ни лаке, јер је истаријоки развитак макако био наказан и опсурдан окоро увек јачи од вештачкога. Нису самој били у питању архитектонски, хигијеноки, саобраћајни и огашти урбаиистички разлози који оу опредељиеали ове периоде, већ су ту бшга по среди и од значаја дубоки вкономски разлози. У првој периоди преовлађивао је агрикултурни однос; у другој ситна трговина и занат; ствара се чаршија, али са урбанског гледишта варош остаје скоро непромењена. У трећој периоди јавља се интензивна трговина, варошки саобраћај и цео онај покрет и замах економског живота и оптицаја којим се одликује модерни град. У овој периоди улица није више прост пут до кућа већ једћн универзални маркантни проблем модернрг града, који има своју хигијеноку, саобраћајну и естетску сграну. У току овога историјског развитка, а под упливом економских и духовних чињеница створена су два главна тигаа вароши: културне метрополе и индустријске вароши. Београд је на путу да постане културна метропола. Али се он развијао без великих библиотека, музеја, конеерваторија, позоришта, сликарских галерија, разних академија, великих публикација и т. д. Такве су биле животне прилике да је од свачега било 1по мало а ничега довољно. Утврђена је чињеница да нема тачне пропорције између увећања становника и повећања школа, универзитета, паркова, лечилишта и гг. д, Због тога је главна маса београдског становништва на врло скромном ступњу пр01Свеће1Н01Сти. Индустријски град је продукат новог доба, новог економског живота. Он нема довољно стваралачких снага за једну цивилизацију. Производња материјалних добара узела је такав облик, « створила такве услове живота, да се слободно може рећи да је то* једна нова форма људског варварства. Тако звани „угљени" и „гвоздени" градови Америке, Енглеске и Немачке пружају на својим улицама најчудноватије слике суровости и бруталности иза којих далеко изостају призори у сељачким механама, или, трикови и обмане које се свакоднев-но врше над необавештеним потрошачем у инфериорним улицама трговачких градова. Проблемом уређења и живота у индустријским градовима баве се интензивно Американци и Енглези већ пола века. Између осталих, нарочито, познати архитекти и урбанисти: Ричардсон, Мак-Кин и Вајт. Сви су се