Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 11

Миливоје М. Савић, начел. Мин. 'Гргон., и индустрије

Привредно стање Београда Прилози за историју екон омског развитка Београда. —

Београд се налази ва сливу реке Саве и Дуна^ва, дакле на обали Саве и Дунава., и томе Београд има да благодари за свој огромни трговачки значај, па ипак Београд ;није сазидао модерне кејовс ни на Сави ни »а Дунаву, нити је подигао одговарајућа лежишта за робу, магацине, елеваторе, силосе, дизалице за истовар и утовар, да би искористио тај 1СВ10Ј трговачки положај. Београд И1ма пензионера и пензионерки око 6.581, чиновника и платежвика државних има око 10.000. Издатих одобрења од стране Трговачке Коморе за трговачке радње (у Београду до 1928. г. је 18.000. Београд има 226.070 становника. Београд је велико трговачко више увозно, .а мање извозно место, пошто се из предратне Србије извози: 1.) жито преко Смедерева, Шапца, В. Градишта, Дубровице и Обрен'овца; 2.) шљиве и пекмез преко Чачка, Аран1)Слонца, Лознице, Ваљева и Шапца; 3.) »оће преко Ча,чка, Јагодине, Аранђелоеца, Помсеге, Влад. Хана, Прибоја и Прокупља. Беопрад извози: коже ситне стоке која падне у Србији, као и кожу дивљачи. У Београду је седиште највећих извозника стоке. Живину извози В. Плана и Јагодина такође и јаја, и ако и Београд има гросиста извозника живине. У Београду седе еви агвнти страних фирма и домаћих фабрика који посредују увоз стране и домаће робе за прадратну Србију. Стока за клање долази у Београд из целе Србије; говеда највише ^из округа тимочког, пожаревачког и нал.евског и са пијаце и вашара из Паланке, Свилајнца, Параћина, Петров!ца, Јагодине, Пожаревца и ситније говеди из Чачка и Ужица; телад из Војводине, јагњад из Ниша, Кривог Вира, Пирота, Цариброда, пожаревачког округа, а у последње време из Јагодине заклана и охлађена; овце из Соко Бање и Кривог Вира; евиње из Паланке, Пожаревца, Младеновца, Вел. Плане, Марковца, Жабара, Петровца, Ћићевца,, Параћина и из Војводине. Околина Београда сувоземна није богата, јер је терен таласаст и брдовит, а што је равно као у Жаркову, то је рит. Богатство пољопривредне Србије: Поморавље, Колубаре и Тгмнаве је 30—50 км. од Београда. Поврћем се Београд ^снабдева из околине, ,рано из Панчева и Земуна, позно из

Ниша и Параћина, рано из Новог Сада и околине и позно из -села Купусине (Бачка). Поврће дају села низ Дунав и уз пут Београд — Смедеев-о, као Вишњица, Сланце, Винче и Ритопек, Велики и М<али Мокри Луг (купус). Интересантно је напоменути, да употребу топлих леја са ирозорима су научили Вишњичани од једног који је то научио у стаклари у Топчидеру као осуђаник. Околина Београда се одликује својом производњом одличног арпаџика, који се производи 30—50 вагона који се продаје по Србији и служи за извоз. Воће даје за Бе-оград: трешње и грожђе Гроцка, Ритопек и околна села, из околине Ниш,а; вишње околина Суботице; кајсије Хоргош и Јагодина; крушке и јабуке срез пољанички и масурички; јабуке из срезова морави.чког, пожешког, трнавског, прокупачког, подгоричког, јасеничког; грожђе Каменица, Гроцка и Смедерево и села између њих; шљиве срез левачки и колубарски. Бостан за Београд се доновд из Панчева, околине Великог Градишта и Кладова. Млеко добија Београд ,из евих околних села, као и из Срема и Банат-а, па и самог држ. имања Беља, Снабдевање Београда ће -се побољшати када се израде мостови за Панчево :и Земун, тако да се колима може приспети у Беогр&д. Нарочито ће се створити највећи баштов,анлуци када се изврше одбране ритова панчевачких од воде. Исто тако ће те баштованлуци развијати у жаркоЕ1ач !ком риту када се ои исуши. Почетци 'баштованлука у жарковачком риту су извршени. Када се ово изврши Београд ће бити у животним намирницама најбољ-е овабдевено меето у нашој зем-љи. Разуме се, да би требало подићи и велике хладњаче. Креч добија Београд из најближе околине: као Жаркова и Раковице. Камен ломљен из Жаркова, Топчидера и Раковице, Кијева и Рипња. Песак добиј,а из Саве и Колубаре. Нарочито се цани колубарски песак. Београд у својој најближој околини нема ^уда и угља, али има на Авали живе и олова, у"Бабама олова, у Гроцкој лишита, на Колубари лигнита, лигнита у околини Аранђеловца, Младеновца и Лазаревца, лигнита има у моћним слојевима. Ови ће липнити векада играти велику улогу (у индустрији околине Београда. Подземне воде на Теразијама бушене на 70 метра су одличне, хладне воде, бушене артерске воде код пиваре Бајлонове, нешто топлије али одличне.