Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ међу детаљистима има три у мануфактурној бранши, које троше до 90 милиона робе. Те фирме су г.г.: Влада Митић, Жарко Лалковић и Пера Димитријевић. Београд прода робе у Банату, Бачкој и Срему ,до 30 милиона робе од стране четири грошсте и то: Браћа Аруети и Дииић, Анастас Павловић, Аврам С. Коен и Ристић и АнтонијеЕић. Од гросисте - мануфактуристе у Панчеву је г. А. Фишгрунд и двојица гр01систа у Новом Саду. Гросисти у мануфактури су задржали ииаче пијаце предратне Србије. Гросиста нирнбершке робе ивма 6 и они продају до 90 милиона робе. Стаклара гросиста има 12 и 10 детаљиста у Београду и они троше до 10 милиона робе, од које троши Београд једну трећину, а унутрашњост две трећине. Наше фабрике дају свима оо земљи и тако стварају гросиете то свима већим местима, те тиме опада обрт београдских гросиста. Београд добије годишње од наших фабрика гвожђа шипкастог, обручног, фасонсмог и бетонског 1.1000 вагона, од чега ;се задржи у Београду 20%, а остало се прода у унутрашњост Србије. Наши гв1ожђари гроаисте троше од целокупне робе 50%-—60% домаће, а остало стране. По рачуну гвожђара, Београд потроши домаће и стране гвожђарије 700 1 —800 вагона, где главну улогу играју трегери који се код «ас не израђују. Рачуна се да се готове обуће потроши у Србији за 100 милиона динара, од којих је са стране увезено за 30 1милиона. Београд потроши око 30 м!илиона динара обуће од које потроши „Бата" око 15 милиона. Поред „Бате" троши се у Београду швајцарска роба за 200—300.000 динара, „Саламандер" до 200.000 дин. Попер из Хруђина за 1 'милион динара а остало производ домаће производње. Дрвета Београд добије до 401.000 куб. мет. или 20.000 вагона, од којих даје 1/3 Босна, 1/3 из места Београд, Д. Милановац, и 1/3 из Славоније. Дрвара има до 60. У бранши ужарској има 5 гросиста који нраве обрт од неколико милиона. У Београду има осим државне штампарије, 7 издавача који праве око 15 милиона посла, где су главне школске књиге. Државна штампарија (праш обрта 20,800.000 динара и има 350 радника и 30 чиновника, али су ту свеске, вежбанке и други монополисани предмети. Издавачи продају робе до 3 милиона у Београду, а остало у унутрашњост Србије, Војводине, Босне и Херцеговине. Издавача ћирилицом књига има у Ншстм Саду три и праве посао за један милион динара, Загреб један милион и Сарајево и Мостар по 200.000 динара. Загреб прави осталих издавачких послова за 20—22 милиона годишње. У Београду има гросиста за хартију 8 и детаљиста 20. Београд потроши хартије и из-

гтгдг Страна 13 раде од .хартије до 100 милиона динара годишње, а остало Србија за 100 милона динара. У години 1928. је Београд увео хартије за иисање и штампање 681 вагон, хартије за паковање 131 вагон, картона 65 вагова и остале хартије и израде од хартије 1/4 вагона. Велики потрошачи хартије су државне штампарије са 60—80 милиона дин. Моно 1 полска Управа са 100 вагона хартије, Министарство Војно са 80 вагона хартије. Посао гросиста је опао у Београду за 40%, јер фабр!ике дају и малим потрошачима који купе по 1000 кг. по цени кг. који даје гросиста по 10.000 кг., а и загребачки гросисти их туку. У Београду има 10 прерађивача хартије и картона -са 300—400 радника. У кожи чињеној Београд има 14 гросиста који продају до 1 100 милиона робе и у унутрашњост 150 милиона робе. У Београду им.а детаљиста 20, који праве до 5 милиона обрта. Највише кожа прода „Бели Орао", Вошњак, Загребачка творница. Од кожа нродатих у Београду су 80% домаће и 20% стране робе. Радње за гехничке потребе за водовод, канализацију и машинске делове и потреба фабрике има у Београду 6, које праве годишње до 30 милиона обрта, од чега продају у Београду 80%. Конкуренцију им прави фирма г. Хајрих Штолц Синови из Новог Сада и X. Ердеш и Друг (Англо Мађ. Банка екопозитура из Пеште). Конкуришу путници страних фабрика', -путујући по рудницима и фабрикама и чине око 30 митиона годишње. Борски рудници купују све са стране; фабрике шећера, а 1 нарочито ческа, све набављају на страни; Загреб прави пооао у овој струци у Србији 20 милиона са 4 фирми. Вино се увози у Београд до половине из Крајине, 1/4 из Далмације, 10% Жупа, 10% Вршац, а нешто мало из Мостара. Пре су узимали до 50% од Вршца, али (оу одустали због квалитета. Вина се увезло 1928. г. у Београд 512 вагона. У Београд се увезло 1928. год. ракије 109 вагона, шећера 454 вагона, уља 135 вагона, а пива се попило 8.253.510 литара.. Угља се увезе у Београд 19.590 вагона. Угаљ раде у Београду 7 гроеиста. Од целокупне количине у Београд се увезе 15% страног угља и остало домаћег угља. Од увоза страног угља је 1/4 мађарског угља, највише печујски. Страни угаљ се увози за кућевне потребе. У Београд се увезло 1928. г. дрвета за грађу и даљу прераду 113.036 метара од чега је дала: Прометна Банка 11.000 куб. мет. Трговачка Индустријска Банка 11.300 куб. мет. (обоје око 40% своје производње продају у Београд), рачуна се да Биндер и Полгар лиферују 5000 куб. мет. Бајина Башта 2000 куб. мет., обреновачке две стругаре 4—5000 ме-