Beogradske opštinske novine

Страна 24

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

форми каше, али не више од укуппо једне кафене кашичице на дан. До 6. године довољно је, да дете добија дневно ону количину меса, која стане у сулену кашику. Деца се могу одхранити и без меса, али оно је у умереној количини потребво, јер би иначе мор.а-ле бити количине поврћа одвећ -велике, а дечјем организму ипак би недостајали поједини вабкни састојци. 4.) Поврће и во-ће од нарочите су важности, јер 10ни садржавају витамине, без којих се дете -не може нормално ргазвијати. Сем тога богати су у угљеним хидратима и солима. Мало дете у 2. години живота добро вари апанаћ, кромпир, шаргарепу, карфијол, доцније и млади грашак, боранију, келерабу, кељ, само је испочетка добро^, да се сва та поврћа згњече и пасирају. Вода у којој се кувају не сме се одлити, него треба да се употребљава при спремању јела. Најбоље је, ако се даје детету свеже воће и свежи оок од воћа. За време док дечји зуби још нису развијени, воће се саструже. Воће се може дати и као ггаре или компот, конзервисано није за прегаоруку. Уз воће и као њелова замена добро је давати деци свеж нарадајз, због великог богатства у аитаминима, а и деца га радо примају. 5.) Хљеб је -важна хра1на, јер се састоји од угљеиих хидрата. Млађем детету се мора давати бели хљеб, јер лакше вари; црни хљеб, који има мекиња теже се вари, али је богат V витаминима. Многа деца <воле више црни хљеб 10Д белога због пријатнијег укуса. 6.) За дечју храиу потребне оу још каше од гриза, пиринча, теста, брашна; неопходан је шећер због укуса и храњ^иве вредвости. Од масти је најподесније за дечју храну бутер, јер садржи витамине. При састављању јеловника малог детета морају се имати у виду сем хране и њеног дејства и поједини моменти дечјег развитка. Дете не расте више у толикој мери као у првој години живота, али се знатно више креће, стога треба да дечја храна у односу према храни одојчета садржи мање градива т. ј. беланчевина, а више горива, нарочито угљених хидрата. Количина храненеаме бити већа од оне, коју је дете узимало ири крају прве године, јер није циљ добре исхране да дете има огромне наслаге масти, а под њима закржљалу мускулатуру, него је важно, да се детету развијају мишићи. Рђаво држање у доцнијем детињству, слабост и неразвијеност тела, последица су неумесне исхране у доба малог детета, нарочито ако је храна оскудевала у угљеним хидратима. —- До краја друге године детету још нису потпјчно развијени зуби и стога мора се при апремању хране водити рачуна., да јела буду кашаста и да је рад зуба мање више непотребан за варење. Велике количине течности оу штетне за

дете, јер му смањују природни имунитет за болести, стога родитељи треба да знаду, да дете кад добија нагло у тежини, мора да прими много течвости и да тај велик пораст у тежини није . од користи за дете. Тако су непотребне у дечјој исхрани којекакве водене супе или веће количине млека, јер се показа•ло, да су деца, која су на тај еачин храњеиа малокрвна и лимфатична. Већ у другој годинин живота развијају се код ове деце често крајници. Дете је по свом душевном развитку у тој периоди, кад све жели, што види, и кад све подражује. Оно жели све да једе, што види, да одраели добија, а своју храну често одбија. То није разлог, да се детету све даје, што захтева, јер дете не тражи само храну, него усшште све ствари, које види. Мању децу треба посебно хранити, а тек доцније дозвољавати, да једу код стола са одраслима, јер деца кад су једном навикнута на укус своје хране, теже примају нова јела. Пошто дете у ово доба већ активно иапољавасвоју вољу мора се још строжије пазити на оброке, и да су одмори између појединихоброка доста велики, како би дете са апетитом узимало своје јело. Јер ако се према детињој вољи у свако доба даје еве што оно жели, јасно је, да ће се развити најтежи поремећаји органа за варење. Код малог детета је апетит од велике важности, јер он одређује количину хране. Дете, које добива редовно своје оброке, обично не пробира и узима радо свако јело. Неуредно храњено дете нема апетита и одбија скоро свагку за њега спремљену храну. Деца која >су била у првој години живота исључиво храњена на сиси или храњена крављим млеком, чине такође често тешкоће код увођења мешовите исхране и одбијају свако јело изузев млека. Ову се децу мора постепено навикавати на нове укусе, а ова чињеница указује такођер на потребу, да се деца још у првој години живота науче на разне ирихране. ШтетиоСти једностране исхране не показују се код сваког детета одмах, јер рђаве последице појављују се индивидуално и временски различито. Неуролатску децу такођер је врло тешко навикавати на нови укус, нарочито> у истој средини, јер су и 1сам1и родитељи обично неуро1пати и нису у стању, да делују на децу васпитно. Има деце, која не прима другу храну изузев млека, не оамо због навике, него због тога, што их та храна најмање задржава и смета 1при њиховом важном занимању т.ј. игри. Душевно јаче развијена деца нешто мање једу -од душевво заоетале деце, јер ова иоследња имају осећај ситости, тек кад су стомак претоварили. За време оброка детету није потребна вода, деца и пију воду обично из навике. Што више воде дете добија, то му је и већа жеђ. Лети дакако дете треба да пије нешто више воде.