Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИМЕ

Страна 33

Помагање невољних од стране општине

ВРСТЕ РАЗНИХ

ПОМОЋИ

Л Е Ч Е Њ Е

едни број

ГОДИНЕ

Издато на тренутне помоћи

Издато за Божићне празнике од прикупљених прилога

Издато кубика дрва сиротињи бесплатно ! х с ; з х ЈВ 3" 1 2 ^ 5 2 1 О «3 = а. ! СЗ 1 § та см 5 1 с _о о —

Буџетске суме за лечење

сз Д г x з; д 0Ј "г^

1 рој бесплатних ;цепта за лекове

рој издатих бесплат. ртвачких сандука

рој издатих бесплат. ртвачких кола

рој издатих бесплат. зобова

а,

д и н

А Р А

куб. мет.

5" 5

ДИНАРА

цз о-

са з

и2 з

иа п

1922

39.020

286.538

771

250.000

160

131

132

149

1923

33.025

272.443

613

200.000

1601

216

209

258

1924

28.025

265.297

61?

612

150.000

786

223

160

253

1925

26.785

146.444

439

150.000

629

184

125

216

1926

34.660

147.152

1115

4.-6

150.000

—

874

192

110

225

Просечно Укупно

161.515

1,117.876

3.550

574

9С0.00з|

15ј

5.490

946

736

1101

Укупни летотодишњи изиос свих наведе«их помоћи је о«о осам милиоиа динара, у којима учествује и само грађанство, са својим добровољним прилозима, са око 14 од сто. Карактеристичност ових података у томе је, што о«и показују да је смањивање издатака на разне помоћи -праћено повећавањем издагака на погребне трошкове... То је у исто време најочигледнији доказ да и код иас, као и у осталом свету, постоји и социјална беда. Питање је шта је кров ове издате помоћи добило периферијско дете? Без икаквих предрасуда може се рећи врло мало. Јер, познато је, да непостој® никакав специјални систем за ову врсту помоћи. Некада, пре дугог времена постојао је у Београду један оистем директног помагање сироте деце — њих 2—300 свега на тај начин, што су оеа давата на негу појединим породицама, којима је општинска благајна исплаћивала за то извесну месечну новчану помоћ, а путем општинскога надзора вршено је контролисање те неге. Тај оистем треба проширити повремено или стално, како је већ где неопходно, и на ову бедну периферијску децу. Додати треба тешко стање ван'брачне деце и деце из разведених бракова, па тоталну оирочан, од којих је мало њих збринуто некојим срећнијим случајем од добрих и хуманих људи. Познато је постојање оних кафанских друштава ситних људи са веЛико.м душом, која се назевају: „ротквом", „извинте", „поцепан капут", „сироче" и т. д., која се с времена иа време састарају да, купе од својих кафанских прилога, или од казна за вулгарне изразе, хаљинице по којем познатом детету. При једноме организованом систему спа-савања периферијске деце, могла би се ова племанита а разбацана сарадња ових добрих

људи концентрисати и ефикасније искоришћавати. У Београду има 10.776 деце у основним школама, а од ових је око 4.000 њих који су у периферијоким 'школама: Топчидер, Душановац, Булбулдер, Вождовац и Смедеревски Ђерам. Међу овом децом се може поуздано утврђивати случајеве неспходне потребе помоћи. Према општинској статистици о смртности у 1927 години у Београду, деца -највише страдају од болести и смрти до 5-те године узраста, дакле пре школског доба. Ту периферијску децу ваља проналазити, било преко реонских, учитељских, свештеничких, лекар■ских или других којих инспекција. Између те деце треба издвајати све случајеве тежег социјалнога страдања, па ту примењивати сталну организацију поамагања. Јер, само таквим свесрдним спасавањем будућега човека облагородићемо његов социјални смисао у његовом будућем животу. Периферијском детету Београда недостају у већини случајева најелементарнији хигијенски « педагошки- условн ;за опстанак и за развитак. Оно је због тога у сталној опасности физичког и техничког дегенерисања. На улици и у школи виде се и голим телесним очима сви груби недостатци васпитања и упућености;. Последице тих недостатака тешко је одклањати у доцнијем животу. Фи.зички и духовни живот је у највећој зависности од економоких и културних прилика, односно неприка у којима се жит. То мора утолико пре да важи за децу « утолико више за периферијску децу, која вегетирају на неканалисаној, некалдрмисаној и јонт неизграђеној периферији београдској. Због тако фаталног утицаја економских прилика на дечији живот видимо сви страшне појаве код периферијске деце: све в>ише их је скрофулозних, рахитичних, ту-