Besede dra Mih. Polita-Desančića

јевима најтежим учинила. Српски народ водио је борбу за осигурање своје народности у оквиру једпнства државног, виасниди пак изводили су отуд „противтдржавне тежње“, и употребњавали еу сав државнп апарат на угушивање и најправеднијих тежња. Најпосле видило се, да и најлојалније држање српског народа не помаже према оној идеји: да у Угарекој нпје дово.бно само политично јединство, већ да се иде за културнпм јединством једног племена. Била је то борба слабијег према јачем. Ту борбу је српски народ јуначки водпо. Стопу по стопу бранио је права своје народностп. На послетку кад га је државна власт са својим надмоћијем из евију позиција истиснула, он је п v својем потиштеном стању одушке тражио. Бирао је бар такове посланике на земањски еабор. који еу његовом потиштеном осећају знали одушке дати. Може се рећи, да се у последње до.ба готово чптав политични живот српски у Угарској олпчавао у оно неколко поеланика на угарском сабсру. који су по кад кад свој глас подизали, да означе становиште српеко и да се ограде против евега онога, што иде на потиштење српске народноети. Међу ове посланике спада и др. Мих. ПолитДесан ч и ћ. Тешку политичну борбу, коју је имао српски народ за последњих двадесет година да нздржи, подржавало је чнтаво једно коло интелигенције српеке. Желити би било да се рад свих тих бораца сакупи, јер би тек онда била потпуна елика политичне борбе i српеке за поеледњих двадееет година. Но и беееде дра Полита пружају приличан материјал за повесницу те српске политнчне борбе за по- ■ следњих двадесет година. Политичан рад дра Полита не почиње само са његовим знаменитим избором у Панчеву за угарски сабор ,

IV