Bilten Bitefa

2 IE E OTO II IE S S O TI IT TT TI RIR RIR PPI FIIFIFIFMR,

039

– Kakva su vaša iskustva u Parizu kao Jednom od svetshih aohtava umetnost+?

4.TP.Paris više nije vodeđi umetnički centar. U njemu nema nekih Tauzotho aktuelnih dešavanja.

– Posnajete 11 jugoslovensku umetnost?

4.7. Medovoljno da bih bilo Šta preoisnije vekla. Madam se da ću de uposnati. Čula sam sa Trbuljaka, Braecu Dimityijeviđa. Sada, 5a vreme moga kratkog boravka u Beogradu, ovđe u Studentskom kultunnom cemtru, uposhala sam jeđah movi način galerijskog mada – okupljanje mladih umetnika, a posebno kataloški rad ~ Što mi se Veom, dopađa. Uposhala sam i Rašu Tođosijeviđa i grupu BOŠ-BOŠ.

– Hvala vam na »basgovo?u.

NJU E II II. III II II IR TRE TRE RR RR RR RR,

MEKOLIKO REČI O GRUPI BOSCH-BOSCH

Osnovana je 196069.g. i druga je bo nedosledu nastanka u okvi”u novih tendencija (us grupu "OXO" {ga Ljubljane). Članovi grupe su Slavko Matkoviđd, vodjen 1948.g., Slobodan Tomahoviđ,rodjen 1947, Čermnihk Atila, Kebmehkheš Laslo, Lađihk Katalin i Sombati Baliht. Upa' vo 8M se Vratili sa Medjunazodne izložbe visuelne i konkretne po'· eszije i tekatualnih {istraživanja odpžame u BalatonuoglaP - u u Madja»skoj. Izložba se odpžavala u kapeti-galeriji, bo konmoeepoeiji posnatih madjarskih umetnika Do»e Mauvpe»v i Gabonra Tota.

U okviPu likovnog bitefa 7 grupa "Boš-Boš" predstaviđe se projeht. "Dpeautopisaaoeija". Po javnim mestima Beograda vasuto-isložeho je trideset kaptica sa koneeptima-informaaijama autora. Radđovi-kabti. su iszložeme po dnveđu, wu korpama sa otpathe, ubačene u kanalizaeiju, salepljene po islonsnima prodavnica,» Yasute po ulici, ostavZjene u poštanskim sandučiđima gradjana. Takodje, ovi koneep?i informaeije su sapisivani po trotoanima { fasadama zgrada.

Iako sačinjavaju grupu» avaki od umetnika u oh?t{iru grupe je zsad»všao ličnu, stvaralačku autonomiju. Ono Što je sajedničko sa sve njih, i Što ih povesuje u grupu, Jjeate sajednička polasna takča 2 ratrašživanje komunikacija i načina komuniocirahja. To su vizuelna Tetpaživanja koja u sebe uključuju teoriju imformaetja. Intebpvenocl de u okolinu (tipo-dizajms oblikovanje okoline),visuelnu poesiju M prostoru, bad na sthipu, aistem saignalističkog atrtpa. U domenu Tinternesovahja ove grupe dolasi i aVučni projekt, bad na konkvetnoj musioci, kao i film.

ASASSSBSBSSSBILS IBI KI: KOI II IT SRT RRA RR PPI,