Bilten Bitefa

JA JL UZ(LJz—zZ «RJZ « T—J- PI SI E IE KI S S S S S O ST Ir SY S i BT FF FI FF FF i TT i

TRUPA DURO LADIPO

Duo Ladipo je vodjen 18.deaembyra 1931.u Oshogbou, Zapadna Nigenija. Mepospedno po aavpšetku osnovne škole prihvata se dužnosti učttelja. Tokom više godina vadi kao nastavnik u osmovnoj školi, ali veđ u to doba ispoljava veliko interesovanje sa musiku i glumu. Sve njegove vane khompostoaije napisane su aa arkvu, pošto mu je otac bio nastavnik veronauke pri anglikanskoj opkvi.Ladipovi pokušaji da afmnikanisuje higerijsku abkvenu musiku doveli su ga u sukob aa ovkvenim vlastima, koje su mu aamevale Što Je koristio doboš u njegovoj "Uak»šnjoJj hantati". Me obasirnuđi se na to,„Ladipo počinje da izvodi svoju "Uskypšnju kamtatu" i "Božiđćnu muziku u školama i gradakim dvoranama. Uskono ga otk»iva nigerijaka tečevitsija i pruža mu priliku da snimi profesionalnu dramu.Oasniva–nje Ladđipove profesionalne posorišne grupe podudaya se sa Osniva– njem umetničkog kluba Mabani Mhayo u Oshogbou. Ovaj klub bio Je osnovan u Oshogbou u maptu 1961. na inicijativu aamog Duo Lađipa, uz podršku nekholijotne mesnih umetnika i dve Evropljanke nastanjene u Oshogbou: slikavke Susanne Yengez + Ulli Be{ie?>. |

Tokom vremena, aktivnost kluba se proširila na više sekaija, + tako su nastale: umetnička galerija, jednogodišnja škola umehnoa– tz i posopišna grupa. Is ovog kluba potekli au 1 ohi brojhi umetnmicet, koji au veđ imali prilike da islažu svoja dela u Amateydamu, Pragu, Bepnlinu, u građovima Pakistana 1 drugih semalja.

Kada je prešao u bposorište Yopuba, Duro Ladipo je mogao da vadi oslanjajuđi se ha vPlo mladu tradiciju, koja je atvopila jedan 9id musičke drame, nasvam "Yopuba Folk Opena". Kao podloga aa hajbolja posomnišne komade ove grupe alužila je, uglavnom, aoeijalna satira. Isvoy muzike bio je dvojak: arpkhkvene himne Tovube i haodna muzika aa igru (Highlife).

Veđ u svom prvom komadu "Oba-Mono" isveđenim prilikom otvaranja kluba Mbari Mbač u martu 1961, Duo Lađipo brelasi okvire kohvehoionalne narodne obere Yo»ube. Za sadžaj je bio {izazabnao jednu tatorijsku temu ha basi tradicije građa Oyo, nekađašnje prestonice hazoda Yopuba. Mjegov tekat je bio nadahhut tradiaetonalnom poezijom Yovuba, dok je njegova musika gubila karaktep povpšnosti Yorubovih himnt + igavya, i vrađala se bogatom i khomplekanom ritmu doboša iz braatarih vyemena. |

U pogledu sadžaja i vešžije, ovo prvo izvodjenje "Oba-Mooa!" pretrpelo je tokom naprednih četipni godine anašne ismene,a Ladđipovo je komponovao dva nova komađa, basirajuđi se po istopniji stavnog Oyoa: "Obavaja"” ı "Obakoso". Ova trilogija bredatavlja danas nov{ v2d Yopuba stila, hekhu vrstu komplehsne drame, u kojoj se smenjuJu poesija, muzika 1 igra, atvarajuđi dramatične situacije.

ete 90200070 0 ee oo e o 0 O O 00 O OG o OG O O 00 Os O 0000 006 o o 0O OB 0000 60000 01 9

ZORUBA

Mesamtalivo je pisati o domopodačkoj ope»i hh Bapadnoj Africi ili čak u celoj Afniei me uposnavši se prethodno sa openom Tobubasa, petnaestomilionmshog plemena,najveđe homogene sajednice Ma sapadnoafvičkoj obali.

Poput prastarih avethkhovinma ı aevpemonija 15 kojih je isvasla, Yonubc ope?a 8se odlihuje posebhim karakteristikama. Pišuđi o ovoj ope?7Z, povodom hjenog učestvovanja ha festivalu umetnosti Britanske nsajedmice nanoda, Čuveni "Mamohester Quazdian”" je dao sledeći komentaz: "Pastival umetnosti Britanske sajednice nanoda nije prvi koji posebno aoni hvalitet Yopuba opebe..."Oba-~-Koso" je bio prošle godine brava senzacija ma Berlinskom festivalu, kao i u Kraljevakom dvozskom pozorištu u Liveppoolu. Prošle nođi, oh je bio takodje nmeođolj

•eeeeeee eo ooo eo O oo eee BOB eo ee ove Đe O O Ooo 00606 660 OG O 00 O BOG GG GO a ~ »