Bitef

ehr. ludvigsen

beleške o preistorijskim izvorima predstave »ferai«

Kao sto je to često blio u prošlosti, brojni umetnici traže danas izvor svoje inspiracije u legendama, pričama ili preistorijskim mitovima, koje imaju opštije Ijudske vrednosti i koje nam možda govore bolje o sudbini i tragediji čoveka nego istorija,

Tako je i Peter Seeberg, radeći sa ansamblom Odin teatreta, crpao veliki deo svoje price iz drevnih legendi, helenskih i danskih, i sistematisao ih je u scensku celinu.

Dva najznačajnija izvora za FERAI potiču od poznatih ¡mena kao što su Euripid (oko 480—406 pre nove ere) i danski istoričar Saks Gramatik (oko 1150—1221 nove ere). U razmaku od oko 1600 godina ova dva pisca proučavali su legendarne price koje su već pripadale preistoriji u odnosu na njihovo doba.

Saks Je na sebe preuzeo misiju da Dancima ostavi povest koja se može pored ¡ti sa grčkorimskim i naravno sa biblijskim jevrejskohrišćanskim povestima. Plod njegovog rada je GESTA DANORUM, štampan prvi put 1514. godine kao prva istorije Danske.

Grčka legenda o Alkesti, kraljevoj kćeri, dogada se u drevnom gradu Ferai (pokraj mesta Volo u Tesaliji) čije ruševine postoje i danas. Ona je bila kéerka kralja Peliasa koji je njenu ruku bio spreman da da samo onom koji uspe da upregne lava i divlju svinju u ista kola. Uz pomoó boga Apola, Admet uspe da ostvari taj podvig i tako postaje prestolonaslednik i Alkestin muž, Ali Admetu je bilo sudeno da umre miad, osim ako neko ne umre umesto njega. Samo je Alkesta spremna da se žrtvuje za svog supruga i sačuva presto. To je početna situacija Euripidove drame po imenu A I s e s t a.

Legenda o danskom kralju Erode Fredegodu, koji je po Saksu, savremenik cara Avgusta i Hristovog rodenja, jedna je od najomiljenijih danskih legendi. U njegovo vreme mogao je čovek izaéi iz svoga skrovista sa blagom bez bojazni da ce biti opljačkan.

Ali treba reći da su kazne za pljačku bile pooštrene u doba kralja Froda. On je napravio neku vrstu danskog »Napoleonovog kodeksa« za celu teritoriju njegovog kraIjevstva koja je obuhvatala Dansku, Norvešku, Švedsku i Finsku, kao i delove Engleske, Rusije i Nemačke. Saks završava svoju povest o kralju Frodu sledećim rečima: »I take umre Frod, najslavniji kralj sveta. Posto mu izvadiše ütrobu i posoliše leš, njegovi stražari čuvali su ga sakrivenog tri godine, jer su bili uvereni da će se kraljevstvo raspasti ako se sazna njegova smrt., . Zato pronosise njegovo mrtvo telo po kraljevini, ne otkrivajući da je mrtvac na odru, već onemoćali starac na kolima kome su njegovi stari ratnici dužni da odaju poštu. I tako ostade velik i posle svoje smrti«.

103