Bitef

82

o »spasenima« edwarda bonda

... Da li je bi Io ko iskvaren ili povreden komadom »Spaseni«? Da li je odveo u sadisticke orgije? Da li izazvao nemire u Celsiju? A gde su onda argumenti u pri log cenzure? »Ako odobrimo takve stvari, déco, ko zna šta će se dogoditi?« Znamo odgovor. Ništa se neće dogoditi, osim što će gledaoci izaći iz pozorišta sa dubljim saosećanjem za patnje svojih bližnjih.

Kako je briijantna drama »Spaseni«, kako je dobro izdržala ispit vremena. Bond je uspeo da izrazi neizrecivo, nesposobnost njegovih ličnosti da se izraze. Njihova mučaIjivost postiže svoju komunikativnost, a mi gledamo pravo u taj uski, ograničeni i patetični emotivni svet. To je poslednji korak i krajnja konzekvenca lingvističke revolucije na britanskoj sceni: koliko smo odmakli od previše eksplicitnih klišea tupih i učtivih šala, dehumanizovanih glasova gornje klase iz epohe koja nam se danas čini sasvim preddiluvijalnom mada njeni avetinjski ostaci lutaju još danas gledalištima Šeftsberi avenije.

»Spaseni« je duboko moralan komad: scena kamenovanja bebe, koja je i izazvala poviku protiv komada, je jedan od ključnih momenata njegove moraine structure. Pam je začela dete neodgovorno, bez ljubavi; zato što ga nije želela, ona se ne brine za bebu; zato što se ne brine za nju, beba neprestano place i ¡de joj na živce; zato što joj ¡de stalno na živce, ona je kijuka aspirinima; brinući se vise za čoveka za kojim je luda, nego za dete, ona ga ostavlja u kolicima; beba ne odgovara na slučajnu i u prvom trenutku dobronamernu pažnju bande; posto ne odgovara, oni pokušavaju da izazovu njenu pažnju i postepeno se predaju sve većoj surovosti da bi dete misteriozno bez reakcije naterali da pokaže znakove života./ Nema jednostavnije ilustracije kako nedostatakodgovomosti i ràzùlrievârija'r ~nedostatak intelektualne i moraine inteligencije leži u samom korenu surovosti našeg doba. Esesovcu koji übija Jevrejina nedostaje mašte da predstavi osećanja njegove žrtve, pilot koji baca bombe na civile ne vidi svoje žrtve i zato se ne muči mislima o njima. Beba u kolicima je odbačena jerga majka ne shvata kao Ijudsko biće kao što sebe doživljava; dečaci koji ga übijaju, posto su ga pretvorili u predmet bez svesti, tretiraju ga kao običan predmet.

U svojoj belešci o komadu, Bond naziva svoj komad optimistickim, zbog Lenove vernosti devojci koja ga odbacuje. To je istina; Len je dirljiva licnost u svojoj tvrdoglavoj odanosti devojci, A opet nisam uopšte übeden da je ovo glavna poruka komada »Spaseni«. Zašto se komad uopšte zove »Spaseni«? Koliko ja vidim jedina neposredna veza deteta sa naslovom nalazi se u sceni kada Pam pokušava da osvoji übicu a možda i njegovog übicu, kada se vraća iz zatvora. Len, koji pretpostavija da ce ona bitl doëao je sa njom u kafanu gde su zakazali sastanak. Kad je Fred odbacuje sa prezrenjem, Pam je spremna da ve-

ruje da je to zbog Lenovog prisustva. Ona vice: »Neko mora da me spase od njega«. I ronija naslova prema tome izgleda da leži u cinjenici da je Farn na kraju izgubila Freda i nastavlja da živi u istoj kući sa Lenom i da pored toga što je između njih prestao svaki razgovor ona neizbežno nastavlja da zivi sa njim u svakom smislu te reci. Tako da ona najzad ipak n i j e spasena.

Plays and Players, april 1969

iz intervjua sa

edwardom bondom

O čemu govori drama »Spaseni«?

U komadu »Spaseni« reč je o fašizmu, inertnosti i brutalnostij_tj. o poslednjih četrdeset godina.~Sókirao je Engleze, jer oni još mogu da budu ravnodusni, a Nemci su ga oduševljeno pozdravili (prvo se davao u Beču, pa u Minhenu) jer oni niti su potpuno Gestiti , niti moraju da žive u kompletnim lažitna.

Uz samospoznaju«

Mišljenja sam da je pisae odgovoran prema društvu i mislim da nema dobrog dramskog pisca koji može ostati neopredeljen kad je reč o moralnim pitanjima; Čovek oseća da nešto nije u redu i postaje nestrpljiv zato što drugi ljudi to neće da shvate . .. Mene interesuju odnosi medu Ijudima, a ne takozvani Ijudski karakter — "svâ moja literarna snaga Jedva je dovoljna da suštinski zadovoljim to interesovanje. jstinitim predstavljanjem sveta dramski pisae može da navede druge da spoznaju same sebe. Čak i ako bi svet politick! i ékdnomski bio tako sazdan da se ne može promeniti bi lo bi, verujem, pametno predstaviti Cinjenice onakve kakve jesu: kako ih ne bismo uljuljkivali iluzijama. Čovek mora da shvati svoj položaj čak i kad je on beznadan. Vrlina je pogledati činjenicama u lice. Ne mogu da tvrdim da drama Spaseni pruža druge realne situacije sem ove simpatija.