Bitef

bogojavljen ska noć

Najraniji ipomea »Dvanaeste noći« nalazi se u dnevniku Johna Manninghama, pravozastupnika iz advokatskog udruženja sa sedištem u palati Middle Temple, koja je sada Britanski muzej. Pod 2. februarom 1602. godine, on je zabelezio: Na nasoj svetkovini prikazan je komad pod imenom »Bogojavljenska noc ili »Što god hocete« u mn ogome nalik na »Komediju zabuna« ili pak na Plautovu »Menehme«, ali je vrlo sličan ili gotovo sličan komediji na italijanskom pod imenom »Inganrai«. U njoj je sve tako namešteno da upravitelj imanja veruje da se njegova gospodarica, ¡nace udovica, zaljubila u njega: on prima falsifikovano pismo tobož od svoje gospodarice, sročeno od opštih fraza, u kome mu ona stavlja do znanja šta joj se najvise dopada kod njega, opisujuéi njegov izraz lica pri smejanju, njegovo odelo, pa onda kad je prešao od želje na delo, on dolazi do saznanja da ga 'smatraju čovekom koji je poremetio pameću. Komad je postigao znatan uspeh; izveden je pred Džemsom I i Džemsom VI davno pre no što je izgubio svaku privlacnost koju je imao zbog svoje neohičnosti, Sto se vidi iz sledeéeg dokumenta od 20. apnila 1618. godine. »Johnu Flemingesu itd ... povodom izdatog ovias ten ja za prikazivanje dva komada pred njegovim veličanstvom i to na Uskršnji ponedeljak »Bogojavljenske noći«, komad tog imena, a na Uskršnji utorak »Zimske bajke«, Izgleda da je nekoliko godina docnije ovaj komad igran pod imenom »Malvolio«. U svom dnevniku iz 1622. godine, Flerbert beleži; »U Kandlmasu je kraljeva posluga igrala na dvoru Malvoli-a«. Opisujuéi u stihovima, 1640. godine, najzanimljivije Šekspirove drame, Leonard Digges takode govori i o popularno-sti komada koji nas interesuje: »Parter, galerije, lože, sve je ispunjeno da gleda Malvolia, tu odlikovanu podvalu.« Povremeno je taj komad prikazivan i posle restauracije Čarlsa 11. U predgovoru svojoj komediji »izdata IJubav«, 1703. godine, Charles Burnaby, tvrdi da je deo priée uzeo iz Šekspirove »Bogojavljenske nocí«. Postoje podad da Je »Bogojavljenska noč« prikazana petnaest ili šesnaest puta lizmedu 1663. i 1813. godine, a 1820. je postavljena u Kovent Gardenu kao opera ) sedamnaest puta prikazana.

U ovom stoleću komad se pokazao u Britaniji kao jedno od najpopuiarnijih Šekspirovih pozorišnih déla i stalno je na repertoaru Royal Shakespeare kompanije kao i na repertoarlma pozoništa u Evropi 1 Sjedinjenim Državama. Nedavno su ;i Suzanne Flon 1 Joan Plowright igrali ulogu blizanaca, Viole i Sebastijana, ali je ovo prvi slučaj da obe doge igra jedna osoba.

istorijat

Napisan: 1599—1600. Prikazan: 1601 u Whitehallu, 2. februara 1602. 1618: »To John Heminges ... upon a warrant dated 20 April 1618 for presenting two severall Playes before his ¡Maiesty on Easter Monday Twelfte night the play soe called and on Easter Tuesday the Winters Tales« 1623: »Na Sretenije Malvolio je ¡gran na dvoru, igrale su ga kraljeve sluge.« Objavljen: 1623. Folio 1. Trinaesti komad u odeljku sa komedijama. Člnovi obeleženi. Na osnovu suflerske knjige. Izvori: Olivia —Orsino i Viola—Sebastian radnja na osnovu price Apolonius i Silia u Zbogom vojna službo od Barnabe Bichea (1581). To je adaptacíja Belleforestove verzije Bandellove novele (1556) pisane na osnovu sijenske komedije Gl'lngannati 1531.

trupa

Oitzens' Company u Glazgovu, pod rukovodstvom direktora Giles Havergala, usvojílo Je novu poiitiiku koja se zasmiva na grupi cija je struktura i naéin rada jedinstven u Britaniji. Ova grupa igra u dva pozorišta: Jedno je veliki proscenijum, Citizens' theatre, a drugo mali studio, Ekskluzivni pozonišni klub. Grupa se sastoji od dvadeset glumaca, éetiri režisera i tri scenografa, od ko ji h vecina radi zajedno bar tri godine. Svi su glumd približno istih godina, istog obrazovanja i istog iskustva. Svi su podjednako plaéeni i svi ligraju i velike 1 male uloge. Program oba pozorista u toku prvih sezona ove grupe zasnivao se na britanskim i stra-

nim klasioi.ma. Prikazano je sedam Shakespeareovih komada, kao i radovi Forda, Webstera, Vanbrugha i Marlowea; Bond, Orton i Heathcote Williams predstavljali su savremenu britansku literaturu. Grupa je prikazala četiri Brechtova komada i vise evropskih remek-dela koja su retko prikazivana u Britaniji, računajući tu Genetov »Balkon«, Buchnerovu »Dantonovu smrt« 1 Gogoljevog »Revizora«. Grupa je napravila dve turneje po inostranstvu. Na Majskom festivalu u Visbadenu 1971. godine, sa »Titusom Andronikusom«, dobila je nagradu kritike. U julu 1972. godine vratila se sa opsežne 1 uspešne evropske turneje, na kojoj je, pored ostalog, na Premio Roma, prikazala »Spasene« i »Antonija i Kleopatru«. Ova se grupa takođe pojavila na Medunarodnoj pozorišnoj sezoni u Abi pozorištu, u Dubllnu. Dalja prikazivanja »Antonija i Kleopatre« obavljena su u Antverpenu, kao i na Dubbelskom festivalu, a zatim i u Brislu i Hanoveru. Ova turneja završila se predstavama u Amsterdamu, Roterdamu i Hagu kao deo Holandskog festivala. U 1972. godini predstave »Tamerlana Velikog« i »Bogojavljenske noći« bile su glavna ostvarenja grupe na Ediinburškom međunarodnom festivalu. Ekskluzivni pozorišni klub korišćen je u toku poslednje sezone za eksperimentalne Projekte u cilju razvoja i istraživanja odnosa glumca prema glumcu. Ovo je fzvođeno pod rukovodstvom Stevena Dartnella, a skripte upotrebljene kao osnova za izvodenje projekata uključivale su »Lira«, »Marat Sade« (Weiss), »Veze« (Gelber) i »Oca« (Strindberg).

lady d’ aber ville

My Lady D'Arbanville Why do you sleep so still? I’ll wake you tomorrow And you will by my fill. Yes, you will be my fill.

My Lady D'Arbanville Why does it grieve me so? But your heart seems so silent Why do you breathe so low, Why do you breathe so low?

My Lady D'Arbanville You look so cold tonight. Your lips feel like winter Your skin has turned to white, Your skin has turned to white.

165