Bitef

KOŠTANA

Koštana - San Krik Smrtopis Bore Stankoviča U snu se sve može dogoditi kao da smo budni, sve dok nam tu iluziju ne naruši samo buđenje. Tako je i sa pozorištem: liči na istinu dok traje, postaje ñkcija posle kada se več dogodilo. San razlaže i spaja iz budnog materijala i mutnine podsvesti doživljaje i slike u svoj mnogoslojni odraz. Tako i ovaj pozorišni san o Bori Stankoviču i njegovoj Koštani kombinuje biografski podatak i autobiografski iskaz Bore Stankoviča sa piščevom fikcijom i našim odnosom. Bora se podvaja u Mitketa, a Mitke pretapa u Boru, umrla majka Borina u Kośtanu, a Koštana u večitu Animu zaogrnutu sudbinom vranjan-

ske Ciganke. Pozorište sanja Boru koji sanja svoj san iz kojeg nema buđenja, osim u smrti. Prošlost (Bora) budi se usred sadašnjosti (pozorišta) koje sanja tu prošlost, Recipročni delirijum. Prostor scene kao prostor za reanimaciju umrlog pisca, vivisekcija njegove podsvesti i komentar. Drugačije nišam umela niti mogla da izrazim svoju opsednutost voljenim piscem, da mu se ¡spovedim, ¡spovedajuči njega, kako je teško biti umetnik na Balkanu gde su čiftinska pragma, beda i nasilje, tako übitačni po život, predujam stvaralaštva. Sta je „žal za mladost" ako nije protest protiv srozavanja u sopstvenu malograđansku zabokrečinu? Zar okretanje starom što miriše na bosiljak nije i naš lament nad budućnośću? U torn slučaju i Koštana, kao svaka projekcija utopijske svesti, zvala se ona istina, sloboda ili lepota, mora svojom smrču da posvedoči naše izdaje, ne samo Borine i Mitketove. A zarobljeni libido Bore Stankoviča unutar sablasnih vranjanskih zidova (?) koji se ostvaruje samo kao erotska mašta ili devijacija (Mitketov mazohizam, Hadži-

srpsko narodno pozorište novi sad, jugoslavija koštana - san krik (smrtopis bore Stankoviča) po borisavu Stankoviču adaptacija i režija: mira erceg scenograf: marina čuturilo kostlmograf: anamarija mihajlovič koreograf: petar rajkovlč kompozitor: vlatko stefanovski majstor svetla: miroslav čerman asistent režije: aleksandar tripkovič lektor: radovan kneževič

učestvuju: enver petrovci (bora, mitke), maja lalević (koštana), ana kostovska (koštanin glas), velimir životlć (arsa/tužilac), mirko petković (hadži toma), zoran bogdanov (stojan), zaida krimšamhalov (kata), verica milošević (žena), miijana gardinovački (salče), dragomir pešić (grkljan), predrag momčilović (clganin svirač), milan Smit (policija), zlata đurišić (baba zlata/korifej hora vranjanki), sonja stipić, valja vejin, lidija Stevanovič, aleksandra carié, anđelija vesnlé, bogdanka, vakanjac, aleksandra životić, ankica jocić, margita pelhe (hor vranjanki), milica bezmarevič (redžepovica), zoran radojčić (stari redžep/Ijubavnik), bela kurunci (satir 1), rastislav varga (satir 2), nataša siatki, gorica Stankovič, jasna jojkič, dragica krstič, gabriela teglaši (deveruše, sudenlce i dame), zoran radojčič, rastislav varga, dragan vlalufcin, milutin petrović, bela kurunci, nlkola uzelac (austrougarski oflciri i čočeci), Vladimir pilija (mali bora), Stanislava petrović (mała kośtana), jovana glušica, nataša stojlčić, sonja korbatvinski (borine kćeri). voditelj predstave: irena petronja šaptač: Snežana džakovič premijera: 16. januara 1986.

112