Bitef

zini tek izgrađenog bulevara, stoji u Berlinu Lessingov upóla-demolirani spomenik, okružen odvratnim otpadcima civilizacije. Table na postolju, s Nathanovom presudom , poodpadale su i izgažene. Lessing je ukočenog, prkosnog pogleda, uperenog u nebo, preko ižvrljanog zida parolama Israeli go home i Turci napolje!. Slika klasika danas? Konfrontiran s našom brutalnom stvarnošču, odrpan, a ipak prisutan? Nathanuse ni 1985. nije moglo priči bez svesti o našoj fašističkoj prošlosti, milionskom pokolju Židova. Ni mi, ni naša publika. Nathanu se ne sme priči ni bez svesti o današnjoj bliskoistočnoj katastrofi. Scena je u Jerusalimu - ova Lessingova lokacija radnje obavezuje nas na više od puke muzejske nege klasika. Kad smo otpočeli rad, jedino smo strahovali od neverovatne aktuelnosti klasika. Zamisli koje smo imali u vezi s umetničkim zadatkom bile su nadjačane slikama Libanske stvarnosti. Nismo mogli niti možemo da se distanciramo od svega toga. Da K je nesalomljiva krutost Izraela, specifičan vid želje za sigurnošču te države - svakako i otpor sveopštoj muslimanskoj pretnji na kraju krajeva, objašnjava i traurnom istrebljenja, za koju je odgovoran nemački narod? Lessinga je istorijska situacija koju je uzeo za osnov svog komada (kraj trečeg krstaškog pohoda, 1192), kao i za sve pesnike koji se koriste starim izvornicima, materija! pomoču koga on opisuje svoju sadašnjost, razjašnjava konflikte svog doba. Uočio je neljudskost i tugu koja je izbijala iz netolerantnosti i verske zatucanosti krajem XVIII veka, koju je osetio i na svojoj koži. Koristimo njegov tekst da prezentiramo naša iskustva, nehumana stanja i stavove. Postavljati danas klasike na scenu ne znači skrivati njihovu staru osečajnost, stara osečanja, stari način razmišljanja i znanje, njihovu istorijsku osobenost. U sveopštoj bedi obrazovanja, bavljenje klasicima znači i spasavati istoriju u vidu umetnosti za našu budučnost, kako ne bismo sve više zapadali u varvarstvo bez prošlosti i na taj način izgubili sve nade za budučnost. Vanistorijska šarolikost, besvesni turistički orijentalizam - ne podstiče li to, čak isuviše, sečanja i nade za Nathanovu postavku? Naša bina ne nudi lažnu povjesnost, skrovište od naše stvarnosti kako bi je naivnom ilustracijom učinila manje opasnom; ona koristi binu kao jedini preostali real-