Bitef

mnogostrukih disciplina primenjivanih u kineskoj operi. Umetnost je studirao na Pratt Institute, a film. stalni predmet zanimanja, u Školi za vizuelne umetnosti. Onda se upoznao sa radom Meredith Monk, izuzetno originalne ličnosti u avangardi, radio sa njom na predstavama i tako započeo saradnju koja obuhvata Igre (Tlie Games) 1983. godine, za koje su dobili posebno priznanje Nacionalnog instituta za muzičko pozorište. kao i dve specijalne televizijske emisije, Pariz (Paris) u Mineapolisu i Kornjačini snovi-valcer (Turtle Dreams Waltz) u Bostonu, koja je dobila prvu nagradu za video na Video-festivalu u Torontu. Meredith se sada bavi samo muzikam i filmom, kaže Chong za svoju čestu saradnicu.

Upravo je završita dugometražni film koji če biti prikazan u okviru televizijskog programa 'Uživa sa ruba središta’. Trenutno se uopšte ne bavi pozorištem, tako da dasta dugo nismo radili zajedno mada sam ja molio da mi napiše muziku za novi komad. Njegovih 20 glavnih komada izvedeni su u pozorištima, muzejima i alternativnim prostorima širom sveta. Na primer. Svedenborgovi andeli (1985). gde je središnja ličnost švedski filozof Emannuel Swedenborg (1688-1772), premijerno su prikazani u čikaškom Muzeju savremene umetnosti, svratili su u Walker Umetnički centar i pozorište Illusion u Mineapolisu. obišli Srednji zapad, izašli u medunarodnu javnost u Veneciji i Montrealu, i najzad, vratih se u Vašington i Los Andeles. Za razliku od mnogih umetnika-eksperimentatora, Chong uspeva

da održi ravnotežu. Imam sreču da sam pokretljiv. Mogu da odem iz grada, obavljam narudžbine, pripremam novo delo i stvaram umetniške konstrukcije dok moja družina negde putuje. A to pomaže. Naš ured se sastoji od mene, još dvoje ljudi i računovode. Mala smo organizacija i hočemo da tako ostane. Od Umetničkog veča države Njujork, Nacionalne fondacije za umetnost i drugih fondacija dobijamo standardna pomoč, ali veči deo naših prihoda je zaroden. Provlačimo se nekako. Pošto se Chongova dela izvode na tradicionalnim mestima, kao i u prostorima kao što je La Mama i umetnički muzeji, kako bi samo Chong klasifikovao svoj rad? Nazvao ga multimedijalnim i, tačka? Ne mogu ništa da kažem o torne kako hoče da nazovu ono šlo radim. To je van moje kontrole. U svakom slučaju, danas se več manje govori o multimedijima.

Danas kaiu ’izvođačka umetnost’ mada, hvala Bogu, i taj izraz kao da polaka nestaje. Taj izraz je pokrivao mnogo groznih stvari. Ono šlo radim gledaoci mogu da nazovu kako hoče. Mene je ionako teško ukalupiti. Pozorištem ili živim sredstvima havim se više kao likovni umetnik nego kao dramski pisac ili reditelj. Uvek sam želeo da eksperimentišem. A bili umetnik XX veka znači eksperimentisati. Nema konačne forme. Ipak, od mene kao da se nešto očekuje. Kad sam napravio prvu verzija ’Kind Ness’ и 'La Mami', ona jednostavno nije prošla. Gledaoci nisu hteli da im Ping Chong daje komentare društvenih zbivanja. Za osamdesete, ’Nosferatu’ je praktično bio Noel Coward. Ali kad smo ’Kind Ness’ izveli и Centralnom parku, publika je bila presrečna. Ko može da kaže zašto? ’Kind Ness’ je nagrađena kao jedan od pet najboljih komada 1987. godine. Nagrada je dodelila Grupa za pozorišne komunikacije. Znači, sve je to bilo nepredvidivo. Čini se da je Chongov način rada po-