Bitef

Meredith Monk Meredith Monk je kompozitor, pevač. filmski stvaralac i ređitelj-koreograf. Posle završenog Koledža „Sarah Lawrence“, Monkova je, od 1964. godine, ostvarila preko šezdeset muzičkih, pozorišnih, baletskih i filmskih dela. Dobitnik je mnogih nagrada, uključujući dve Guggenheimove stipendiée. Brandeis nagrade za umetničko stvaralaštvo, tri Obija (uključujuéi nagradu za stalan visoki nivo dela), dve nagrade Villager (poslednja joj je dodeljena kao istaknutom kompozitoru povodom Kornjačinih snová), nagradu Bessie za stalan visoki umetnički doprinos, Državnu nagradu za mužičko pozorište 1986. i šesnaest nagrada ASCAP za muzičke sastave. Muzika dolmena i Naša gospa od nedavnog vremena: napredne trake dobile su nagradu nemačke kritike kao najbolja ploča 1981. i 1986. godine. Film Ostrva Elis dobio je nagradu Zlatni orao ClNEa. nagrade na filmskim festivalima u Atlanti i San Francisku, a sirom zemlje ga je prikazao PBS. Medu nagradama za video-saradnju sa Ping Chongom nalaze se Prvá nagrada za programiranje izvodenja Korporacije za javnu radio-dífuziju (СРВ) (KTCA TV, Mineapolis) za Paríž i Veliká nagrada na prvom festivalu Video Culture Canada u Torontu za

Kornjačine snové (Waltz). Tokom gotovo 25-godišnjc karijerc Meredith Monk je predstavijala impozantnú figúru u izvodačkim umctnostima. Godine 1968. Monkova je osnovala The House, trupu koja sc bavi medudisciplinarnim prístupom izvodačkoj umetnosti, a 1978. Meredith Monk and Vocal Ensemble, koji izvodi njene jcdinstvene vokálne kompozicije. Snimila je osam albuma, od kojih ée najnoviji, Knjiga dana izaéi u proleée

kod ECM/Polygram Classics. PosledI njih godina komponovala je kratku 1 sekvencu za muziku i pokret u filmu f Davida Byrnea hlinité priče, montirala svoju muzijcu sa članovima Ate' Ijea Velike Hjustonske opere i imala retrospektivu svojih filmskih i video' dela u Muzeju američke umetnosti Whitney. Osim toga, u pozorištu Joyce, u Njujorku, prikazala je Putopisnu seriju u saradnji sa Ping Chongom, izlagala zvučnu instalaciju Srebrno jezero sa mužíkom dolmena u Muzeju američke umetnosti Whitney, napísala muziku za film FajumI ski portret Boba Rosena i Andree Simon i imala premijeru Ponašanja u duetu (sa Bobbyjem McFerrinom) i i Zvonkog mesta u Bruklinskoj muzič-

koj akademiji na Festivalu sledečeg talasa. Godine 1989. Monkova je završila svoj igrani film Knjiga dana, kóji ée ove godine biti přikázán na PBS i La Sept u Evropi. Film je izabran za festivale u Njujorku, Čikagu, Berlinu, Montrealu, Hongkongu i Firenci. Prošle sezóne održala je koncert u duetu u Gradskoj veénici Njujorka, dobila počasne titule doktora uraetnosti Koledža Bard i Univerziteta umetnosti i imenovana za člana MacDowell Sigma Alfa Jota. U narednom periodu Meredith Monk planira gostovanje po zemlji i inostranstvu i novo delo za Operu Minesote. Hjustonska veliká opera, Umetnički centar Walker i Američki festival muzičkog pozorišta naručili su od nje novu operu, ěija ée premijera biti u proleée 1991. godine. □

Meredith Monk Nije bilo ničega nejasnog na koncertu održanom 20. novembra, na kome su se Monkova i njen ansambl pojavili u apsolutno vrhunskoj formi. Uz izvanredan glas Andree Goodman, hladnokrvan pijanizam Nurita Tillesa, vijugavi humor Roberta Eena i ostale, Monkova je pevala i lelujala se sa ranim pesmama, kao što su Pandino pojanje, Pesma o uspomenama i Knjiga dana i prvi put izvela Konašanje и duetu sa džez pevačem Bobbyjem McFerrinom i Zvonko mesto. Svaka melodija (bile su previse zabavne da bi ih čovek nazvao delima) postizala je jednu od dve stvari: 1) ništa, bolje reči držale su se mime, hipnotišuće fráze, sa málim varijacijama, ili 2) skakutale s ideje na ideju sa sreéno nepredvidivom intuicijom. Pošto nijedna od strategija nije imala kumulativno dejstvo, Monkova nije bila prinudena da unosi neke posebne efekte, a njeni saradnici su mogli da slobodno istražuju, igrajuéi se i svirajuéi kako žele. Njena smělost je veéa, a njene ambicije skromnije nego kod njene sabraée minimalista i stoga ona zadržava svežinu koju su oni veé izgubili. Monkova uspeva jer njene vokalnotonske kombinacije nisu puko brbljanje, veé odraz posebne detinjaste mažte. U Tokio ča-ča. na primer, njeni pevači su sa oduševljenjem pevali Let's cha-cha/Ме happy/Let's chacha/You happy. Zvučalo je glupavo. Ali, muzika je priznala tu glupavost, Monkova ju je priznala, publika ta-

Knjige dana