Bitef

Hamlet Sto godina samoče Društvo mrtvih pesnika 13 N. O. X. Rašomon Tango Ljubav i njen dvojnik Opasne veze Melanholija Hekuba El gran theatro del sueno La vida es sueno Hamlet mašina Andeli Solaris Večera za črve Oče, dolazim Sv. Valentin Nož u vodi Turnir sever-severozapad

Uvod u Pandurovo pozorište Pod umetničkim rukovodstvom Tomaža Bandura Drama u Mariboru dostigla je umetničku homogenizaciju i priliv sveže krvi, što se u pozorištu, naročita za tako kratko vreme i u tako nepovoljnim društvenim uslovima, tek retko dogada. U poslednje dve sezone je u Mariboru, van svake sumnje, nastao središni slovenački. odnosno jugoslovanski pozorišni Centar, čije delovanje zrači u širi evropski prostor. Po svojim umetničkim stremljenjima i dostignutim stvaralačkim rezultatima to je sigurno u največoj meri nadnacionalno i kosmopolitski orijentisano slovenačko pozorište. Pandur je okupio oko sebe ekipu vrhunskih evropskih reditelja i repertoar zasnovao na svetskoj književnoj i pozorišnoj klaski. To se po-

HAMLET

drama sng maribor william Shakespeare: Hamlet prevod: oton Župančič režija i adaptacija: tomaž pandúr dramaturgija: livia pandúr i vili ravnjak scenografija: marko japelj kostimi: Svetlana visintin i leo kulaš kompozitor: Ijupče konstantinov tango: a. piazzola scenski pokret: maja milenovìc-workman lektor: emica antončič kreacija maski: mirjana dordevič lektor za španski: roberto šoto postavka svetla: franc safran boračke vestine, karate-do: ljubo javoršek mečevanje: andrej zajec ml. fotograf: hermán pivk, angelo božac disign: studio „imitacija života“ učestvuju: matjaž tribušon (klaudije, danski kralj), brane šturbelj (hamlet, sin predašnjeg i nečak sadašnjeg kralja), vlado novak (polonije, veliki komornik), valter dragan (laret, njegov sin), livio badurina (horacio, hamletov prijatelj), peter ternovšek (rozenkranc), bojan emeršič (gildenstern), milena muhic (gertruda, danska kraljica i hamletova majka), ksenija mišič (ofelija, polonijeva kčerka), rado pavalec (hamletov otac). el gran teatro del sueno: peter boštjančič (prvi igrač), ivo leskovec, renato jenček, zvonko funda, ivica knez, anica sivec, sonja blaž (dvorjani i dvorjanke). zana i bela. premijera: 7. decembra 1990.

kazalo kao veoma dobra odluka, a bogati plodovi ostvarivanja takvog programa pokazuju se u punim dvoranama i kod kuče i na gostovanjima, u odličnim kritikama i mnogim nagradama kője ovo pozorište osvaja na festivalima. Taj veliki stvaralački zalet Pandurovog mariborskog pozorišta otpočinje pobedonosnim postavljanjem Goetheovog Fausta ; režirao je sam Pandur, a Maribor je, sa tom predstavom, tako reči prekonoč postao središte pozorišnog dogadanja. Reč je o predstavi koja je na Gesamtkunstwerk-principima uspela da veliki Goetheov pozorišni, odnosno književni tekst sintetizuje u delotvomi scenski dogadaj. Petočasovna predstava, koja i od gledalaca i od glumača zahteva posebnu koncentraciju i predanost, briljira i zahvajjujuči odličnim ulogama Janeza Škofa kao Fausta, Braneta Šturbeja kao Mefista i Ksenije Mišič kao Margerite. Tek retko koje pozorište odlučuje se da predstavi oba dela ove Goetheove znamenite tragedije o sukobu Dobra i Zla: Pandur ih je uspelom dramaturškem i režijskom adaptacijom delotvorno sjedinio i načinio jedrnstven, visoko estetizovan oniričko-magijski pozorišni svet u kome se stvarnost i privid slivaju u jedno i čine jedinstvenu pozorišnu čaroliju. Osim glavne, velike scene u matičnoj pozorišnoj kuči u ulici Slovenskoj 27, mariborska drama ima i poseban pozorišni objekt u mariborskoj Minoritskoj crkvi na Lentu. Taj pozorišni ambijent otvorila je Wedekindova Lulu, u režiji poznatog slovenačko-nemačkog pozorišnog reditelja Edvarda Milera. Uz odličnu igru Olge Kacijan stvorio je potresnu priču o savremenoj ženi, traženju ljubavi i njenom umiranju, Susretsa scenskim prostorima i punokrvnim životnim dogadanjem u njima predstavlja za glcdaoce pravi doživljaj. Nakon predstave Lulu u Minoritsko] crkvi sledila je premijera Büchnerovog Vojceka. u režiji Paola Magellija, pozorišnog autóra poznatog u mnogim jugoslovenskim i evropskim pozorišnim centrima. Kroz sjajne glumačke nastupe pratimo sudbinu Vojnika Vojceka i njegove dragane Marije u svetu brutalne militantnosti i izopačenih gradanskih vrednosti. Naročita efektno su ostvarene uloge Vojceka (Brane Šturbej), Marije (Ksenija Mišič) i Majora (Peter Boštjančič). Uporedo s Vojcekom nastajao je na velikoj sceni ŠNG drugi Magellijev projekt - za koji je sam reditelj napisno tekst - Evaristo , sunčani Harlekin. Premijera je održana dan nakon prvog izvodenja Vojceka. Reč je o uprizorenoj poetičnoj raspravi o pozorišnoj umetnosti i njenom poslan-