Bitef

Bertolt Brecht 10. február 1898. U građanskoj porodici u malom južnonemaćkom gradiću Augsburgu rodio se Bertolt Brecht. Uskrsl9l7. Brecht završava srednju školu u Augsburgu. Oktobra 1917. upisuje se na Minhenski univerzitet. Prividno student medicine, dok u stvari studira dramu i istoriju pozorišta pod mentorstvom Wedekindovog biografa Artura Kutscher a. 1918. Kratak vojni rok, kao kurir u sanitetu, služi kod kuce, u Augsburgu. Pise gorku satiru o vojsci »Legenda o mrtvom vojniku«. Postaje aktivan pozorišni kritićar. Pise »Baala« i poćinje »Doboše u noći«. 1919. Sreće Liona Feuchtwangera, koji sa zadovoljstvom cita prva dva Brechtova komada. Igra malu ulogu u čuvenom minhenskom politićkom kabareu Karla Valentina. Bie Banholzer nosi Brechtovo dete; Frank se rada 30. jula. Krajem decembra, dok peva u baru blizu Augsburga, Brecht sreće Petera Suhrkampa. Mnoge pesme, kao i prva dva Brechtova komada, otvoreno slave homoseksualne odnose. 21. február 1920. Brecht prvi put odlazi u Berlin. Uplašen pučom 13. marta on istog dana odlazi u Augsburg da, kako kaže, »zaštiti svog oca«. 1. maj 1920. Umire Brechtova majka. Septembar 1921. Objavljuje dugačku kratku priču »Bargan pušta da se desi«, u kojoj gusarski kapetan žrtvuje sve za svog Ijubavnika. Novembar 1921. Berlin. Dvadesettrogodišnji Brecht, tek pristigao u Berlin, posećuje Max Reinhardtove probe Strindbergovog »Komada o snu« i poćinje da stiče pristup probama svih tadašnjih glavnih berlinskih reditelja. Za kratko vreme upoznaje veliki brój vodećih berlinskih glumaca. Sreće i sprijateljuje se sa dramskim piscem Arnoltom Bronnenom, ćiji se komadi cesto bave homoseksualnim temama. Proleće 1922. Berlin. Preko svog novog prijatelja Arnolta Bronnena, Brecht upoznaje velikog berlinskog pozoriśnog kritićara Herberta Iheringa. Ihering pominje da će odlučivati o dodeljivanju ugledne Kleistove nagrade za 1922. Dobitnici su praktićno bili sigurni da će im se komadi izvoditi u celom germanofonom svetu. Bronnen preporućuje Iheringu da nagradu da Brechtu. Ihering poćinje da čita njegove još neizvedene i neobjavljene komádé i odlućuje da snažno podrži Brechtovu karijeru. Istovremeno, Brecht pregovara sa tri berlińska izdavača da objave i preuzmu brigu о izvođaćkim pravima za njegove komádé. Pokazuje se kao vešt i izuzetan pregovarač i sklapa veoma povoljne ugovore. Prvi Brechtov rediteljski angažman na profesionalnoj sceni. Probe komada Arnolta Bronnena »Oceubistvo« dovode do

velike svađe između Brechta i glumaca Agnes Straub, Heinricha von Twardowskog i Heinricha Georga. Režiju završava Berthold Viertel, koji zadržava dohár deo Brechtovog osnovnog koncepta. Brecht je međutim, obeležen kao reditelj težak za saradnju i ima muka da dobije novu režiju. Nastaje sema: Ijudi žele da stave na pozornicu Brechtove komádé, ali obično ne žele da ih režira Brecht jer se plaše daljih sukoba. 29. septembar 1922. Minhen. »Doboši u noći« u Kamernom pozorištu u režiji Otta Falckenberga, ali pod Brechtovim nadzorom. Predstavu gleda Herbert Ihering, koji u svojoj kritici izjavljuje: »Dvadesetčetvorogodišnji pesnik Bert Brecht preko noći je promenio književni lik Nemačke«. »Baal« i »Doboši u noći« pojavljuju se u vidu knjige. 3. novembar 1922. Brecht se ženi operskom pevačicom Mariannom Zoff. 12. novembar 1922. Berlin. Ihering objavljuje da je Brecht dobitnik Kleistove nagrade za 1922. 20. decembar 1922. Berlin. »Dobosi u noći« u Nemačkom pozorištu. Brecht je hteo sam da režira predstavu u Berlinu, ali je rukovodilac Nemačkog pozorišta Felix Hollaender to odbio. Posle izvesne rasprave, složili su se da berlinsku predstavu režira isti čovek koji je postavio komád u Minhenu, Otto Falckenberg. To je Brechtu omogućilo da snažno utiče na režiju posto je prisustvovao mnogim probama, što će i übuduće cesto biti slučaj: jedna osoba će biti upisana kao reditelj, dok će u stvari predstavu režirati Brecht. 12. mart 1923. Rodila se Hanna, kći Brechta i Marianne Zoff. 9. maj 1923. Premijera »U gradskoj dżungli« u Residenz pozorištu u režiji Ericha Engela (koji će postati doživotni Brechtov saradnik) i sa scenografijom Brechtovog prijatelja iz detinjstva Caspara Nehera. Brecht je učestvovao u svim fazama pripreme. Predstavu su doćekali gromkim protestima a Jacob Geis, pomocnik reditelja, ćak je izgubio posao kao čovek odgovoran za prikazivanje tako skandaloznog dela. Od tog casa praktično nijedan Brechtov komád u Nemaćkoj, bilo da ga je režirao sam Brecht ili neko drugi, neće proci bez velikog skandala. Brecht je uživao u publicitetu i namerno tim skandalima davao ton. Međutim, usled toga su se Brechtove predstave u to vreme vrlo kratko održavale na pozornici osim »Prosjačke opere«. Avgust 1923. Berlin. Novi laureat, zajedno sa Arnoltom Bronnenom, režira krajnje ekstravagantan komád o pubertetu Hansa Hennyja Jahnna »Sveštenik Efraim« Magnus. Autor dolazi da vidi probe i ostaje zapanjen što ga je Brecht izmenio do neprepoznavanja. Stampa gotovo da nije zabeležila premijeru ovog delà. 8-9. novembar 1923. Minhen. Državni udar promašenog scenografa Adolfa Hitlera. 8. decembar 1923. Lajpcig. Svetska premijera »Baala« u režiji Alwina Kronachera, ali uz