Bitef

saradnju Brechta, koji je vodio dobar deo važnih proba. Predstavu su videli vodeći berliński kritičari Alfred Kerr i Herbert Ihering i dali mahom suprotne ocene о dein. Brecht je već stekao i dobro i loše ime. 18. mart 1924. Minhen. Premijera »Edvarda Drugog« Christophera Marlowea u Brechtovoj i Feuchtwangerovoj adaptaciji u Kamernom pozorištu. To je prvo Brechtovo potpuno samostalno rediteljsko ostvarenje u profesionalnom pozorištu. Scenografiju je radio Caspar Neher. Tokom proba Brecht ponekad sreće latvijsku rediteljku Asju Lacis i njenog muža (takođe reditelja) Bernarda Reicha, koji će Brechta upoznati sa najvažnijim ličnostima u ruskoj pozorišnoj avangardi. Istovremeno, Brecht upoznaje Helenu Weigel, kojom se kasnije ženi. Sreće i mladu književnicu Elisabeth Hauptmann, koja postaje »koautor« niza Brechtovih dela. Granicu između »njenog« i »njegovog« rada cesto je vrlo teško, ako ne i nemoguće utvrditi. 3. novembar 1924. Rada se Stefan, sin Brechta i Helene Weigel. Februar-mart 1925. Berlin. Brecht radi na radikalnoj adaptaciji »Dame s kamelijama« u verziji Ferdinanda Brucknera. Brucknera je ono što je učinjeno sa komadom tołiko razbesnelo daje zapretio da će odgovorne tužiti. Zvanični reditelji: Bernhard Reich i čuvena glumica/reditelj Elisabeth Bergner, 1928. Berlin. Osniva se »Grupa 1925«, koja okuplja mlađe dramaturge namerne da bitno promene nemačko pozorište. Brecht se sprijateljuje sa bokserom teškašem Samsonom-Körnerom i počinje da objavljuje njegov »život« u popularnom berlinskom časopisu. U to vreme najveći deo Brechtovih prihoda potiče od novinarstva i kratkih priča. 14. február 1926. Berlin. »Baal« (revidirana verzija sa koleginicom Elisabeth Hauptmann) u zajedničkoj režiji Brechta i glumca Oskara Homolke (koji igra i naslovnu ulogu), u scenografiji Nehera, sa jednim jedinim izvođenjem u terminu nedeljnog matinea u »Mladoj pozornici«. Istovremeno, Brecht privlači pažnju publike mnogim tinim kratkim pričama objavljenim pod njegovim imenom, ali napisanim u najtešnjoj mogućoj saradnji sa Elisabeth Hauptmann. 14. avgust 1926. Berlin. U raznim berlińskim publikacijama Brecht javno napada Thomasa Manna i njegovog sina Klausa Manna. Dalji publicitet slice time sto se redovno vida sa bokserom teškašem Samsonom-Körnerom. 25. septembar 1926. Darmstadt. Svetska premijera komada »Čovek je čovek« (saradnik na tekstu: E. Hauptmann) u režiji Brechtovog prijatelja Jacoba Geisa i u scenografiji Nehera. Brecht počinje da proučava Marxov »Kapital«. Januar 1927. Berlin. Objavljivanje namerno skandalozne zbirke pesama u Engleskoj poznate kao »Domaci brevijar«. Premda se na koricama pojavilo samo Brechtovo ime, пеке pesme su E. Hauptmann.

18. mart 1927. Berlin. Radio Berlin emituje »Covek je čovek«, u režiji Alfreda Brauna. 17. jul 1927. Baden-Baden. Svetska premijera »Mahagónija«, prvo Brechtovo delo s Kurtom Weillom. Dirigovao je Ernst Mehlich, ali je uglavnom režirao Brecht. Scenografia i projekcije na platnu Neherovi. Prvi veci uspeh Lotte Lenye. Jesen 1927. Berlin Brecht povremeno sarađuje sa Piscatorovom dramskom zajednicom, ali je jasno i da se Brecht ne oseéa najbolje u družini koja nije usredsređena na njegov dramski opus. 2. novembar 1927. Razvod sa Mariannom Zoff. 14. novembar 1927. Berlin. Radio-emitovanje Brechtove adaptacije Shakespearovog »Magbeta«, u režiji Alfreda Brauna i sa uvodom samog Brechta. 5. januar 1928. Berlin. Berlińska premijera »Covek je čovek«, u Volksbühne, sa Helenom Weigel u glavnom ženskoj ulozi, u režiji Ericha Engela i sa Neherovom scenografi om. 23. januar 1928. Berlin. Premijera romana »Dobri vojnik Švejk« Jaroslava Hašeka u adaptaciji Piscatorove zajednice i u režiji Piscatora, sa scenografijom Georga Grosza. 31. avgust 1928. Berlin. Svetska premijera n Am Schiffbauerdamm Theater (od 1954. dom Berlinskog ansambla) komada Hauptmann/ Brecht/Weill/Klammera »Prosjačka opera«, u režiji Ericha Engela, uz aktivnu, ali ne uvek dobrodošlu Brechtovu asistenciju. Scenografiju je radio Neher. To je poslednji vajmarski hit Brechtove grupe. Brecht je fmansijski obezbeđen do 1933. Decembar 1928. Berlin. Brecht dobija prvu nagradu za kratku priču »Zver« na konkursu koji je organizovao Berlin Illustrierte. Međutim, kao što kaže John Willett u drugom tomu »Brechtovih anala« (1985), mogućno je da je veci deo price u stvari napisała Elisabeth Hauptmann. Ali, kako je objavljena pod Brechtovim imenom, pomogła mu je da ostane u žiži javne pažnje. Mart-april 1929. Berlin. Sa Jacobom Geisom Brecht režira namerno skandaloznu predstavu »Inženjerci u Ingolštatu« Marieluise Fleisser u Am Schiffbauerdamm Theater. Brechtova upotreba Ijuljaške u predstavi bila je do te mere seksualno sugestivna da je predstavi jemčila ogroman publicitet, ali je takođe dovela do tako masovnih javnih napada na Fleisserovu da joj je to promenilo čitav život. Brecht i Helene Weigel venčavaju se 10. aprila 1929. Leto 1929. Berlin. Radio-emitovanje »Berlinskog rekvijema« Weilla/Brechta. 28. jul 1929. Baden-Baden. Premijera komada Elisabeth Hauptmann »Srećan kraj« (sa Weillovom muzikom i nekim Brechtovim pesmama) na godišnjicu velikog fmansijskog uspeha »Prosjačke opere«.