Bitef

nesreće nikad ne nailaze same, kuga se uključila u crno sazvežđe zajedno sa poplavama, potresima ili ratovima. Kuga razara fizički, a razara i moralno. Ona ¡e zakón. Može da se govori o ideologijama kao moralnim kugama (na primer: crvena kuga).

Izvori informacije o kugi

O bolestima koje za sobom ostavljaju pustoš cesto je reč u Bibliji, Homer takođe opisuje epidemije u »11 i¡a d i « (»teška zaraza je uzimala maha i vojska je pócela da izumire«), Grčkorimski s pisi obeležavaju kugu iz Sirakuze (396. pre n.e.). »Antoninska« kuga (1 65. pre n.e.) navodno je bila prouzrokovana posto je rimski vojnik prevalió bravu ¡edne kutije koja se nalazila u Apolonovom hramu iz Seleucije (grad kod današnjeg Bagdada), iz koje je izbio »povetarac kuge«. Pravi traktat o »Atinskoj kugi« ostavio je helenski istoricar Tukidid, koji je beležio Peloponeske ratove. To je prvi opis plućnog oblika kuge, sa halucinantnim slikama. Boiesnici su beiaii u delirijumu, obuzeti groznicom, njihov je zadah bio vreo i nepodnošljiv, a oni bi zbog »groznice« cepali svoju odeću i bacali bi se u bunare. »Smrt nije nikome praštala, neki su stavijali svoje mrtvace na tuđe lomače i spaljivali su ih pre onih koji su lomače postavijali, dók su drug! bacali na tuđu lomaču koja gori mrtvaca koga su tek donosili.« Tukidid je uočio neverovatno opadanje morola. Ljudski život je izgubio vrednost, sakupljanje bogatstva postalo je uzaludni trud; vecina je »smatrala da je dobro da sebi što pre obezbedi zadovoijstvo i uživanje«. Tako srozavanje morola se ocrtava kao karakteristika svih doba za vreme i posle epidemija. Od vizantijskog istoričara Prokopija ostao je opis »Kuge Justinijana«, koja je buknula 542. godine u egipatskoj luci Pelusa i koja je, sledeće godine, prodrla u Konstantinopolj, razarajući ga. Bio je to oblik kuge sa krastama »ispod pazuha, a naročito kod prepona bolesnika bi se pojavili apcesi koji bi rasli, zatim bi pukli i curili«. U nemogućnosti da se leševi sahrane zbog nedostatka grobara, bacali bi ih u tornjeve tvrđave koje su zatim prekrili, a »težak zadah koji bi odande izlazio naročito

onda kada ¡e vetar duvao u pravcu grada ¡e svakog dana bivao sve nepodnošljiviji«. Sigerist smatra da ¡e kuga za vreme Justinijana povukla ¡asnu granicu u istori Ji : Istočna Rimska ¡mperija préstala ¡e da predstavlja silu, a Konstantinopolj ¡e prestao da bude rimski centar, postavši vizantijsko ¡ezgro. Objašnjenja su, tokom istorije, bila prvobitno mistična (kazna antičkih bogova). Verovalo se, takođe, da ¡e vazduh bio otrovan zbog zaraza ¡z bara i muija. Naučni krugovi sa Medicinskog fakulteta ¡z Panza, koje ¡e zvanično konsultovao kralj Philippe de Valois, izrazili su uverenje, preko »kraljevskih lekara« da ¡e crna kuga, ta nepogoda bez presedana, bila uzrokovana izuzetnim astronomskim dogadajem: konjukcijom 24. marta te iste 1348. godine, planeta Saturna, Jupitera i Marsa, što ¡e izazvalo »korumpiranje vazduha« ko¡¡ je na ta¡ način postao nabijen »epidemijskim principima«. Nisu izostale ni raznorazne hipoteze koje su osuđivale određene slojeve Ijudi optuženih da su sirili kugu trovanjem bunara, Protiv njih su organizovane prove hajke, čiji je ishod bio njihovo hapšenje i übijanje. Izbio je pogrom protiv Jevreja, ko ¡i su bili proglašeni krivcima zbog njihove »namere da uniste hrišćanske narode«. Na táj nácin, 1349. godine, na groblju iz Strasbourga bilo je pogubljeno na lomači 2.000 nevinih Slični događaji odigrali su se u Nemačkoj i Spaniji, a smatra se da je ukupan broj žrtava 50.000 Jevreja. Preduzete mere, iako nisu ¡male stvarnu naučnu podlogu, dovele su do određenih rezultata: higijena gradova, spaijivanje đubreta, uvođenje karantina 1377, godine od strane Republike Raguse (Dubrovnik); (brodovi su čekali po 40 dana pre nego što bi uplovili u luku). Narodna tradicija je tokom vremena konstatovala da su se nakon zemljotresa i drugih nepogoda odvijale velike migracije crnog pacova (Mus rattus), prenosioca buva koje bi zatim ujedale čoveka. Kasnije je bilo utvrđeno da se bacil kuge, koji je bio uzrok bolesti kod pacova, prenosio i na čoveka. Kako je Mus rattus voleo toplotu i živeo po potkrovljima i u blizini čoveka, njegovo razmnozavanje bi prouzrokovalo