Bitef

Zinu, invalida, samu na svetu, isterali su drugi prosjaci iz erkve. Narod je nesrećan, narod je takođe izabrao svoje proroke, koji izvikuju svoje propovedi i izazove. Izabrani narod uči se samilosti pred sudbinom najlišenijih... Koja je prvenstvena delatnost izabranog naroda? Da stoji u redu. Pred prodavnicom, gde uostalom niko ne zna šta se prodaje, pred šalterom, u eredsoblju šefa službe. Red bez početka i kraja, oez povoda i razloga, bez ikakve filozofije i stila života. Red čekanja, koji se razviad oko Zemljine kugle. U redu svako ima svoj broj; u redu sam, dakle postojim... Gde se može videti najslavniji red na svetu? Pred Lenjinovim mauzolejem na Crvenom trgu, razume se. Stvaralac reda sanja o pristojnom grobu i seca se jednostavne sreće sa suprugom Nadom, kad je bio u dalekom Sibiru. Balet. Dusa koja nije našla mir luta zemljom... Nesanica. Može li se preživeti bez čašice? Ne spava se u ludnici i rasprava se produžava u noć; vino, Ijubav, sloboda, granice, sloboda bez granica.... San u ludnici je stvarnost u porodici. Himna Ijubavi Veselog Popova: jednostavna sreća pravljenja pelmenika (ruski ravijoli) kod kuće s marnom. Trijumf Ijubavi: svi pišaju na sve i igra se kankan, posle večere se porodični život pretvara u ispitivanja i mučenja... Übikvisti, koji su na početku predstave obećali da će uništiti svet, vraćaju se u kolhoz za ugled iii, možda, u koncentracioni logor za ugled. U tridesete godine iii u 2000. godinu. Nekad je to bilo ugledno dobro - sve same stvari za ugled kod suseda - aii epidemija desetkuje stoku. A ta stoka, to je postalo Ijudsko stanovništvo, racionalno smešteno u staje, kaveze iii torove. Konačno samouništenje u ime potpune dezinfekcije: uzvišeni ideal... Zivot, sudbina, vreme može da Izlobliči svakog od nas. Ali strast, iz koie se rada sklad, neuništiva je. Prisustvujemo (concertu, ali ne čujemo nijedan zvuk. Nijevažno, kako je govorio Lao-Ce: »Nije li izražena misao laž?« Ko zna šta će biti od tog sklada i kakvu ćemo muziku slušati sutra. Iz sale 31 9 pokušavamo da čujemo tu muziku... Mali teatar je osnovan u Lenjingradu 1 944. godine, krajem Drugog svetskog rata. Raspolaže salom od četiri stotine šezdeset pet mesta, u Rubinštajnovoj ulici, na nekoliko koraka od

Nevskog prospekta, i stalnom trupom. Njegov ugled police iz sedamdesetih godina, kada se grupa mladih autóra i reditelja imeđu kojima i Lev Dodin) okupila oko umetničkog direktora Jefima Padve. Kad ga je Dodin nasledio 1 983. godine, ukljuâo je u trupu Malog teatra najbolje studente Pozorišnog institute iz Sankt Peterburga, gde je već dugó predavao, i s kojima je započeo kolektivni rád na delima savremenih autóra kao što je Fjodor Abramov. Mali teatar sarađuje s Pozorišnim instiíutom. Produkcije škole se redovno prikazuju na sceni Malog teatra. Ali ta veza je pre svega doprinela pojavi generacije novih umetnika, koji koriste növi jezik, izgraden na osnovu kolektivnog iskustva. Brada i sestre, predstava postavljena 1985. godine na dán Cervenkove smrti, doživela je znatan uspeh u Sovjetskom Savezu, a Zvezde na jufarnjem nebu Aleksandra Galjina donele su Malom teatru međunarodni ugled i priznanja. Trupa, sastavljena od četrdeset osam stalnih glumaca, daje oko pet stotina predstava godisnje u svom pozorištu u Sankt Peterburgu i u okolini grada. S druge strane, međunarodne turneje (Japan, Sjedinjene Američke Države, Halija, Francuska, Velika v ßritanija, Holandija, Norveška, Danska, Poljska, Cehoslovačka, Austrija) upoznale su svet s Malim teatrom. Lev Dodin, roden u Sibiru, oduvek je živeo u Sankt Peterburgu. Njegovi prvi kontakti s pozorišnim svetom potiču još iz detinjstva, kad je igrao u pozorišnoj predstavi za decu. Potom je Brimijen u Pozorišni institut u Sankt Peterburgu u asu Borisa Zorna, bivšeg učenika Stanislavskog. Po završenim studijama u Institutu, radio je nekoliko godina u Pozorištu mladih Sankt Peterburga. Tu je postigao svoje prve uspehe, postavljajud jedan tekst Ostrovskog, Lako ćemo se sporazumefi. Treba primetiti nešto u ono vreme još neobično: predstavu je postavila nezavisna trupa koju je obrazovao Dodin. Slededh godina Dodin je pozivan da radi u moskovskom Hudožestvenom teatru, u Teatru Gorki u Sankt Peterburgu. Režirao je delà Valentina Raspudna, Karela Capeka, Tenesi Vilijamsa, Fjodora Dostojevskog i Fjodora Abramova. S tim piscem i dramatizaeijom njegovog romana Kuba, Dodin je stekao međunarodno priznanje. Pre nego što je imenovan za umetničkog direktora Malog teatra 1 983. godine (godina