Bitef

meduvremenu ga kinje: jedna književnica, koja bi želela da čuje njegovu životnu priču, kao i jedan Kinez, koji se izdaje za Japanca i koji se sa dve prave zmije, ogromne konstriktorboe, uvija i smešeči se izvodi sladunjavu striptiz tačku. U pozadini se na krovovima Berlina vidi top za signalizaciju, koji deca povremeno ispaljuju. Na nebu plamte kukasti krstovi, uz veselo prskanje vatrometa. To se dešava 20. aprila 1939. Budilo slavi pedeseti rodendan, a salata od krompira građaninu zapušava svaki postoječi otvor. Grdna sala pod salvom smeha. Veličanstveni košmar. Frank Kastorf je najzad u potpunosti našao sebe. Nemačka istorija, prevazidena i neprevazidena, drži gradanina u svojim kandžama, ali on je doživljava kao paranoju kojoj se treba smejati: kao farsu. A treperenje tragedije, sve glasnija pesma mitskog ovna iz dubine u kojoj tragično odjekuje i buči, ovde se pretvara u oslobadajuči sve bučniji smeh. Tako se nemačka pitanja kao »Šta je ostalo?« ili »Sta je pravo?«, pred krompir salatom rešavaju sama od sebe. A svetski gradanski rat između levice i desnice u suštini je oduvek bio samo polusvetski gradanski rat i u kojem su ton davali ljudi obavijeni zmijama, književnice i priotehničari. Istinsko pitanje

u ovoj zemlji već duže vreme glasi: »Sta je lako«, Nemačka je lakša nego što se misli. Budučnost pripada surovo-komičnim pozorišnim komadima. ■ Frankfurter Allgemeine zeitung, 23 april 1994. Gerhard Stadelmaier

STO ZA STALNE GOSTE U LU ONICI Neko donosi na pozormcu veliku ploču na kojoj su naslikani čekič i šestar, amblem NDR, Druga dvojica mu iz ruku otimaju tu glomaznu stvar. U pakao s tim, NDR je odavno pokopana. Posle brzo obavljene obaveze, sledi isceljenje: potraga za nemačkim malogradaninom, korenom svih zala. Pansion Šeler: bitka je osma režija Franka Kastorfa od kada je preuzeo Folksbine na Roza-Luksemburg placu. Kastorf (42) još pre petnaest godina želeo je da kombinuje scene Hajnera Milera o različitim formama ideološkog oštečenja sa komedijom Pansion Šeler, čija je premijera održana 1889.