Bitef

predstave Misterije i kratki komadi koja obeležava sopstvenu tridesetogodišnjicu, počela su glasna dobacivanja: »Sledeči!«, viknuo je jedan čovek, a zatira drugi: »Napred! Pomeri se! Čik ako smeš!« Da H su ti glasovi dopili iz publike ili od članova klasično ikonoklastičke trupe? Nije važno. Tom Walker, glumač koji je nepomično stajao od trenutka kad su se upalili reflektori, nije se ni pomerio. Samo bi povremeno trepnuo. A ostao je dosledno nepokretan kao kip u crkvi čak i kad su se oko njega sjatili drugi giuraci u podrugljivom vojničkom egzerciru. Istrajno, doslovno ovapločujuči pasivni otpor, zamrznuti stav Toma Walkera priziva nepromenljivi duh suprotstavljanja Living Theatra. A kad Judith Malina, koja je trupu osnovala sa svojim mužem Julianom Beckom, sedi u položaju polulotosa ispred sveče, ritmičkim pojanjem tražeči okončanje društvenih i ekonomskih nepravdi, čoveka obuzme osečanje da ona, na jednom nivou, nije nikad ni izašla iz tog položaja još od 1964, kad su Misterije prvi put izvedene u Parizu, tokom čuvenog izgnanstva trupe u Evropu. Delo koje su režirali Judith Malina i Steve Ben Israel predstavlja udžbenik raznih vidova pozorišta agitacije i avangardnih tehnika, u šta su uključene i improvizacije koje su nadahnuli Joseph Chaikin i Antonin Artaud. Shodno tome, Misterije cesto deluju kao politick! usmeren čas glume sa razvučenim scenama, koje su, možda, zanimljivije izvodačima nego puhlici. Posle trideset godina to izgleda kao tvrdoglavo dete puno nade koje odbija da podlegne cinizmu i sofisticiranosti odraslih, Medutim, ostaje činjenica da u vreme kad se površinski sloj šezdesetih godina priziva bez ikakvog pravog razumevanja senzibiliteta koji se nalazio ispod te površine, The Living Theatre je još uvek sav u idealističkoj sadržini i anarhističkoj formi. Misterije mogu biti i bledo sentimentalno putovanje, ali su u tome mnogo bliže nego Woodstock 94 onoj kulturi koja ih je oboje rodila. ■ The New York Times, 7. septembar 1994. Ben Brantley

BITNO je daje predstava i dalje živa, ne samo u granicama entuzijazma koji stvaraju giuraci raznih generacija, koji su naučili kako da obnove ovo delo, a da ostanu verni imenu Living Theatre - Živo Pozorište... Ovo je zadivljujuči sklop zvuka i pokreta. ■ ¡Q Manifesto, 16. maj 1995.

OVAI DOGAĐAJ je pravo čudo. Misterije otkrivaju Living Theatre koji je živ, pokretljiv, potpuno zagnjuren u središte savremenih zbivanja, i za sva vremena neverovatno provokativan. ■ Le Soh, Brisel, 30. septembar 1995.

NEVEROVATNO, ali ovo i dalje funckioniše! Giuraci poseduju magnetičnu, preobražavajuću, oslobađajuću snagu i obdareni su neograničenom energijom. ■ Il Resto del Carlino, 12. maj 1995.

POVEDITE UNUKE Iznenaduje da The Living Theatre ima gotovo pedeset godina. Da li se to vidi? Verovatno, ali njihovo delo ne zastareva kao Diznijevi filinovi. Njihove predstave su kao Pepeljuga ili Dambo - tu su da ih pogledamo opet i opet. Povedite decu. Povedite unuke. ■ L'Espresso, 16. juni 1995.

STAMPA je obnavljanje Misterija nazvala »dinosaurusom«, ali ako je ova predstava fosil, on je veoma živ i produktivan. Ako sumnjate u nepobitno postajanje i savremenost dinosaurusa, samo porazgovarajte o tome sa nekim detetom. ■ L'Unita, 11. maj 1995.

DOGODILO SE ČUDO: obnavljanje Misterija i kratkih komada privuklo je izuzetno veliku i razdragano entuzijastičnu novu publiku. Predstava je svuda imala velila uspeh, dokazavši neograničenu i zaraznu snagu ovog