Bitef

postdipiomske studije i tri godine je predavao scenski govor. U dvadeset osmoj godini bio je zatrpan ponudama da igra ill maloletne delinkvente ili maioletne žrtve, Mada ne izgleda kao tinejdžer - visok je metar i sedamdeset šest, ima normalnu težinu. Oženjen je. - Dali je odraslom čoveku, glavi porodice, teško da igra tinejdžera? - Meni nije biio, Na sceni ne moral da se ponašaš kao odrastao i to je vec super. A i nije mi biio teško još i zbog toga što je tekst komada za mens kao poezija. Sportski je tip, oduševljava se jahtingom, a nisu mu strani ni roleri i sličuge. ima svoju muzičku grupu ~0“, uzgred, koja je nedavno objavila kompakt disk. Njegov rad u Plastelinu je izuzetan. Uspeva mu da giumi oštar bol bez grča. S rediteljeve tačke gledišta: glumac s velikim stepenom samomučenja. Opruga koju treba zatezati, tj. strpljivo čekati trenutak kad će unutrašnji rad da pukne. Muhin Sergej - Maksimov ortak - drski Ljoha. Slobodni umetnik, angažovan u predstavama Olega Menjšikova i u Pozorištu Mossovjeta. U životu je vrlo veseo čovek, pristupačan i sve, bez razlike, podseća na Kostika iz Pokrovsklh vrata mada, na sceni je to prilično gadan tip, aii ne bez šarma. Ljoha je od onih koji će za dinar da proda najboljeg druga, što se u Plastelinu i dogada. S rediteljevog gledišta: čovek - praznik. Markantan, čudesan, s velikom željom da se održi. Marina Golub - Maksimova baka. Najiskusniji glumac u "plasteiinskoj" trupi. U njenoj radnoj knjižici su “Satirikon” i Pozorište "Šalom 11 . Popularnost je stekla u zrelim godinama pošto je igrala u nekoliko uspešnih serija, reklama i bila voditelj frivolne TV emisije Eh, Semjonovna. - Svi mi, karakterni, kasno poćinjemo. Sudbina nas izdržava, a posle... Posle se sa Marinom dogodila uloga Mitjurine u seriji Peto dose, odmah osam ženskih uloga u predstavi Kukavica, nekoliko uloga

u međunarodnom projektu Boris Godunov. Upamćena je u reklami za mentol bombone, gde je uverljivo prikrila razočaranje zbog rada u vreme vikenda. Karakter: nordijski, nikada ne klone duhom. U Plastelinu Marina je potresna u svojoj staračkoj plastičnosti, njen drhtav glas izaziva bolne reakcije gledalaca. - Nemoguće je tek take ući u ovakvu ulogu. Iza kulisa sam obično sama, pogrbljena, važno je da me niko ne dira, - Ne plašiš se što si prešla na uloge starica? - Ničeg se ne plašim. S rediteljevog gledišta: majstor koji je napravio potresan korak u pravcu suštine, Velika dramska umetnica, vlada temom. Vladimir Pankov - specijalista za nitkove: odvratan verenik, ništa manje odvratan klošar i mizerna tinejdžerova majka. Dvadeset šest godina. Završio je GUIS (klasa Olega Kudrjašova). U pubertetu se spremao za karijeru džudiste I potpuno sigurno može da odgovori: "Džudo sam voleo i pre". Takmičio se u lakoj kategoriji - 29 kg; ima bronzanu medalju. U pubertetu je bio svadalica i voleo je da se tube. Vrlo je plastičan i njemu možda najviše od svih u trupi pristaje epitet "od plastelina". - Nisam želeo da moji junaci budu hulje, mada postupaju lose. Mladoženja je pijanica I kavgadžija - na kraju scene place zbog svoje bespomoćnosti, I klošar place. - A plačeš li ti? - Plakao sam. Verovatno zato što sam ranjiv. Nisam histeričan, mada igram neurastenika. On je muzičar, kompozitor. Svira golovo sve instruments, pasija mu je etno-muzika. Omiljeni instrument - bas klarinet. Omiljeni kompozitor - Stravlnski, a od savremenih - Šeligin I Auerbah. Voli da ode u zabačeno selo u Kurskoj obiasti, tamo prikuplja folklorno blago i lokolani pastir ga je naučio da svira rog. S rediteljevog gledišta: temeljit glumac, veoma precizan. Neka vrsta “čigre” - čas je ovde, čas nije. Olga Hohlova - verenica, klošarka, majka nastradalog tinejdžera. Iz Sibira. Sedam godina je radila u Primorskom akademskom pozorištu I igrala karakterne uloge, Jednog lepog dana je rekla;