Bitef

MUZIČKA i KOREOGRAFSKA PRIČA "Tada se stari biblijski mit obrće, zbrka jezika nije više kazna, Subjekt prilazi nasladi kroz zajedničko boravi Ste jezika koji vode jedan pored drugog. Tekst iz zadovoljstva, to je srećni Vavilon. " Roland Barthes: Zadovoljstvo u tekstu Pozajmljen iz teksta Rolana Barta, naslovje saučesničko namigivanje stvaraocima Ciji se rukopis služi mnogostrukošću, polifonijom jezika, stvarocima koji u svojim delima sagledavaju vavilonsku raznolikost kao oprugu stvaralačke opijenosti, jezičkog praznika. Raznolikost jezika postaje pokretač njihovog dela, i tako svaki od

ali priča bliska, koja svoje imaginarno crpi iz mnogoljudnosti i varničenja ulice, iz stalne i promenljive predstave koju pažljivom posmatraču nudi šarena i grozničava gomila, iz toka i razmena na kojima se temelje naša društva. Ova predstava je zbirka trenutaka bez neke druge namere osim da izrekne pohvalu sadašnjem trenutku i otkrije svu njegovu poetsku gustinu. Ako je priča mesto imaginarnog, slobodne mašte, mora sadržati sopstvenu utopiju, ovde zemije azila, stanja tolerantnosti, prostora sreće otvorenog za slobodni protok tela, jezika i ideja. Raj, Vrt, Srećni Vavilon... dovoljno je pročitati naslove da bi se shvatilo da u Montalvo nema sklonosti nesreći ili katastrofi. Prokletstvo Vavilona, zbrka jezika ovde je okrenuta na igrački način preobraćena u veselo jezičko klicanje u radosnu pohvaiu višestrukosti i kosmopolitizma.

njih, na poseban način, izmišlja novu višestruku poetsku koncepciju. Nije li to i ono što na svoj način pokušava Zoze Montalvo svojim raznorodnim koreografskim rukopisom u nastajanju freske, romana reke, započetog Rajem, čiji je treći deo triptiha Srećni Vavilon. Već je Raj, a naročito Vrt io io ito it, isticao polifonost kultura i igara Zoze Montalvo, udružen sa Dominik Ervje (izuzetnim tumačem svih njegovih deia i od sad pridruženim koreografom) u svom neverovatnom i kosmopolitskom vrtu negovao je umetnost fragmentacija, uporednog slaganja, kolaža i sudaranja. Sa Srećnim Vavilonom ne samo da prisustvujemo susretu i sučeljavanju već i razmeni, opštenju, prenošenju, prisvajanju pokreta između igrača. Srećni Vavilon'je priča koja, kao sve priče, počinje "bio jednom..." ,

Ova poetska koncepcija višestrukosti, izrugivanje bilo kojem obliku ksenofobije sadrži u sebi etiCku dimenziju, moralni stav otpora bilo kakvom obliku varvarstva. A ipak mračni deo, životinjski deo, pritajen u svakom pojedincu, spreman da razbije taj lepi polifoni sklad, nije skriven. U igri izmedu stvarnog i njegove predstave date videom, životinje, kao što ste primetili, imaju znatan udeo. Ali nikad ne silaze s ekrana. Konji frkću, guske ne napuštaju svoj red, tigar je ukroćen. Tamna strana, životinjski deo koji svako nosi u sebi, pretvoren je u energiju igre. Za Kloda Levi-Strosa priča je minijaturni mit. Od mita do priče od Vavilona do ovog Vavilona, od kule do balerine poliglote Montalvo je izabrao otvorenu formu s beskonačnim preobražajima. Njegov postupak je sastavljanje delova; konstrukcija sagledana kao neki drugi nadin izbegavanja linearnog pripovedanja: Kapoeira, hip hop, akrobacije, afridki