Bitef

BUDUĆNOST POZORIŠTA JE U FILOZOFIJI

Lisica i maska. Zalutala lisica u pozorišnu ostavu. Odjednom spazi lice

koje buiji u nju. I jako se uplaši. Ali kad se približi,

otkrije da je to obična maska koju glumci stavljaju na lice.

"Ah 11 , uzdahnu lisica, “lepo izgledaš, ali šteta što nemaš mozga"

Naravoučenije: Spoljašnjost je siaba zamena za unutrašnju vrednost, (Ezop, 620 - 560. pre nove ere)

Kako je drama sišla sa neba na zemlju. Jednoga dana mudraci upitaše sveznajućeg

Baratu: "Kakoje drama sišla sa neba na zemlju?". "Reći du vam kako je drama sišla sa neba na zemlju,

Jer je nemogućno sačuvati tu tajnu. Sva moja deca izobražena znanjem Natjanašastre u jednom trenutku iznev-

erili su njen smisao i igrali samo "Prahasanu", kojom se mudri IJudi izlažu ruglu. Bramini planuše gnevom: "Vaši potomci biće igrači, a vaše žene i deca sluge." "To znači da de drama nestati sa lica zemlje" "Ne, drama nede nestati. Ali prokletstvo de na vama ostati. Što se desilo desilo se. Natjanašastra de ostati da pročišdava, ona je sveta, ona uništava greh. Kao i mudra Veda, učenje o pozorištu traži žrtvu, a njeni tumači obavljade čin milosrđa i vere." (Indijska Natjanašastra, VII vek nove ere). Zaboravi pozorište, gledaj no. Zaboravi no, gledaj glumca. Zaboravi glumca, gledaj ideju. Zaboravi ideju, shvatideš no. (Udenje o no-teatru) Umetnost je svedena na puku zabavu kojom upravljaju prazni pojmovi. (Nietzsche) To što dramatičari daju prednost temama u kojima je sukob između čoveka i njegovih prividno neizbežnih i večnih, a ne njegovih političkih i prolaznih okolnosti, u vedini slučajeva proističe iz politidkog neznanja dramskog pisca (a još više njegove publike), a rede iz postuiata njegove filozoflje. (George Bernard Shaw) Pozorišna umetnost ima za cilj da otrgne dušu publike iz svakidašnje realnosti i da je uzdigne u sjajnu atmosferu intelektualnog pijanstva. (Marinetti) Bududnost pozorišta nije u različitosti tumačenja postojedih dela, ved u stvaranju jedne sasvim nove vrste dela. (Witkacy) Pozorište treba da stvori metafiziku reči, pokreta, izražavanja, sa namerom da se otrgne od njenog psihološkog i ljudskog sitničarenja... Ne treba da se na sceni direktno izlože metafizičke ideje, nego da se stvori neka vrsta izazova, podsticaja da se stvori atmosfera oko tih ideja... Ne radi se o übijanju publike vasionskim transcedentalnim preokupacijama. Duboki ključevi misli i radnje prema kojima treba shvatiti celinu predstave, to se uglavnom ne tide gledaoca. Njega to ne interesuje. Ali je ipak potrebno da kljudevi postoje, a to se nas tide. (Antonin Artaud) Oni koji hode da u pozorištu razumeju, ne razumeju pozorište. (Jean Giraudoux) Cini mi se da pozorište ne treba da zavisi od filozofije koju izražava. Ono treba da izražava filozofiju, ali ne treba u okviru komada postavljati pitanje vrednosti filzofije koja je u drami sadržana. (Jean-Paul Sartre) Izborcitata: Jovan Cirilov