Bitef

dukciji, priprema nas za eksploataciju po završetku studija. Zato nine možemo da se podrobnije bavimo određenim sistemom. Pristup u radu s Tomijem - bar na početku - nije, medutim, usmeren ka produkciji. Primož: Uverenje da se Akademija (AGRFT) zasniva na metodu Stanislavskog stvarno je zanimljivo. Pre nego što bilo ko uopšte pristupi prijemnom ispitu, dobija obavezno gradivo, a to je Sistem Stanislavskog u celini. A onda se vrlo brzo uočava da pedagozi ni sami msu s tim dovoljno upo znati.

Sebastijan: Tomijev nacm rada upoznao sam pre vise od pet godina, Radili smo veoma intenzivno. Ponekad i po četrnaest sati dnevno. U početku sam imao muke da zaboravim sve što sam naučio na Akademiji - iako sam za taj rad primao i nagrade - i da kročim na ovu neutabanu stazu, punu iznenađenja. Nisam imao poverenja ni u instrument ni u tehniku. Simona: Kada postaje vidljiv konkretan rezuitat takvog načina rada? Mislim na onaj trenutak kada, na primer, vise ne treba probati četrnaest sati dnevno i kad se može reći da je cilj postignut. Sebastijan: Svakom veštinom se teško ovlađuje, ali se veoma lako gubi. Glumac treba da radi svakog dana, Barbara: Cini mi se da je poenta svega toga u veri. Sto više radiš, sve vise veruješ; što više veruješ u to što radiš, postaješ sve samopouzdaniji; kako ti raste samopouzdanje, sve ti je lakše da radiš, a što lakše radiš, sve si bolji. Bolje je i tebi i onima koji te gledaju. U početku, naime, nemaš pravu veru jer ne uspevaš uvek da postigneš ono što želiš. Možda uspe jedan od deset pokušaja; kasnije, ako stvarno radiš, uspeš devet puta, a samo jedanput ne... Simona: Verovatno je glumački rad i u tome da glumac na nečemu u sebi treba stalno da radi, da vežba. Sebastijan: Tek kad glumac prode kroz mnogo treninga, kada je "istreniran', može se spontane odazivati. Tehnika mu u tome samo pomaže. Suština svake moderne tehnike je u oslobađanju i otvaranju glumčevog instrumenta, Tada glumac može da se sve više prepušta, jer je postepeno slekao i poyerenje. Dok glumac trenira, vise je okrenut sebi, sve manje napušta sebe. Što je više u dodiru sa sobom, lakše ulazi u nekog drugog. Uroš: Hteo bih da napravim poredenje izmedu glumca i pijaniste: pijanist svira na klaviru sa svih deset prstiju, čak i nogama. Verovatno je teško gledati kad neko svira samo "sa dva prsta". Zato je važna tehnika koju treba savladati, tek posle toga mogu se dodavati razne stvari. Sebastijan: Trenutak kad taj metod postaje funkcionalan zavisi od svakog pojedinog glumca, i od toga koje je tehnike pre toga upoznao. U Studiju ima đaka koji već posle dve godine rade veoma zrelo, jer smo im već

na početku predočili bitne glumačke probleme, Dali smo im zadatke i vežbe koji su primereni njihovom uzrastu, a ne one kojima nisu dorasli, kao što su ih davali nama na Akademiji. Na trećoj godini, na primer, morali smo da radimo Kralja Lira. To je nešto kao da se od dece u trećem razredu muzičke škole traži da sviraju Hajdna. Iva: Ove probe ne doživljavam kao probe za predstavu, već kao nekakvu školu. Ovde sam doživela i najviše kolebanja: od utiska da sam potpuna neznalica pa do toga da se zaista dobro osećam. Prvi put sam se suočila s nečim što je neophodno za moju profesiju.

Sandi: Dok sam bio na Akademiji, nismo ništa ni čuli o metodu. Samo od prof. Kumbatovića saznali smo ponešto o Stanislavskom... Svaka profesija ima svoj sistem rada. Naš instrument je telo i treba da naučimo kako da radimo na njemu. Zahvalan sam svima koji su taj sistem razvijali, jer sam posle mnogo godina rada prvi put opušten, ne mučim se i ništa ne moram da dokazujem publici. Prosto, otvorim svoj srčani mišić; najpre osetim sebe, pa prostor, partnera; shvatim koji je problem iika koji treba da tumačim. Nisam nimalo umoran. Na premijeri Galeba prvi put nisam doživeo stres, Mislim da je reč o sličnom principu koji se primenjuju u istočnjačkim tehnikama; svesno sam povezan sa samim sobom i sa drugima. S druge strane, to povezivanje je teško jer spoljni svet sve vreme pokušava da nas izmami. Marinka: Ranije sam, radeći s nekim rediteljima, rad osećala kao nasilje. Sada, ovde, najviše cenim slobodu; u okviru metoda, naravno. Mada moram da kažem da je i u Mladinskom gledališču ranije bilo reditelja koji su me podsticali na slobodnu kreativnost. Sebastijan: Gluma nije ništa drugo nego odazivanje na neke imaginarne okolnosti, situacije. U ovom načinu rada reč je o uvežbavanju imaginacije. Glumac na sceni neprestano treba da veruje u nešto što nije stvarno. Potrebno je da bude opušten. Na sceni treba da deluje jednostavno. Simona: A gde je tu Čehov? Neki od nas su već ranije radili Čehova. U njegovoj dramaturgiji očito ima nečeg izuzetnog i zanimjjivog što vas privlači na poseban način. Čime vas je uhvatio u svoju mrežu? Sta vam nudi? Sebastijan: Čehov je prvi dramski pisac koji je na izvestan način pisao scenarije. Primož: Pri radu na njegovom tekstu pokazalo se njegovo umeće da u slova uhvati život. A ovaj način rada... pa nastojim samo da pustim duha iz boce. Na kraju, čovek pomisli da je genije. To je upravo taj jedinstveni život Upuštam se u taj život, na primer, u život na tom imanju. I likovi su živi. Cehov omogućuje glumcu da bude živ... živ u svim okolnostima u drami, Barbara: Čehov je svoje likove iscrtao vrlo jasno. Radeći na svom liku, ja