Bitef

POZORIŠNA AVANTURA 1967-2006.

Kad je krajem бО-ih godina XX veka osnivan Bitef, tadašnja pozorišta su dovršavala eksperiment modernističkog i angažovanog pozorišta, 70-te i 80-te godine zahvatila je postmodernistička revizija modernističkog prevrata, a 90-te godine desilo se odlučno rušenje granica između dramskog I plesnog scenskog iskaza. Već smo dubokozašli u prvu deceniju XXI veka, a još se pitamo šta je dominantno obeležje novog pozorlšta u prvoj deceniji XXI veka. Nešto se događa, a pitamo se - šta se to događa. Pita se i Bitef, koji već četrdeseti put stavlja u podnaslov svoga programa sintagmu nove pozorišne tendencije. Da li je to nova emotivnost koju nam na 40. Bitef donose Marie Chouinard, Constanza Macras, Jozef Nadj, Árpád Schilling i Lotte van den Berg, ill nova pozorišna likovnost teatra Kirsten Dehlholm, Sonje Vukićević, Guy Weizmana i Rony Haver? 11l nas dva velika umetnika našeg doba Peter Brook i Maurice Béjart podsećaju na is- | tinu da teatar ne sledi ritam kalendara i neumitnu smenu decenija? Da bi repertoar Bitefa bio još izazovniji, u dogovoru sa svima onima koji sa tim treba da se slože, pozvao sam ovog proleća u igru izbora predstava rediteljku Anju Sušu. Njoj dajem reč... Jovan Ćirilov

Bitef je za mene bio jedno od ključnih mesta na kojima sam formirala svoj pozorišni ukus i senzibilitet. Za generaciju koja je početkom devedestih studirala na Fakultetu dramskih umetnosti u zatvorenoj i zaboravljenoj zemlji, ovaj festival je bio jedino mesto sa кода se moglo otputovati u veliki svet, tada tako nedostižan. Bez pasosa, bez vize, bez novca, a cesto i bez uiaznice, mi, tadašnji studenti smo se, kao i mnoge generacije pre nas i mnoge posle nas, šunjali kroz hodnike beogradskih pozorišta, čkiljiii sa trece galerije, balansirali na jednoj nozi u prepunom gledalištu, silno želeći da upijemo što vise od Bitefa... On je bio kao neka bescarinska zona, ostrvo normalnosti i lepóte u svetu koji je tonuo. I upravo u tome je i njegova najveća vrednost. Bitef je uvek predstavljao neku vrstu paralelne realnosti u odnosu na dominantnu političku realnost i, mada se sa njom povremeno preplitao na sceni, uvek je uspevao da lebdi iznad nje i da joj ne dopusti da да dotakne i pokvari. Zahvaljuem Jovanu órilovu na velikoj časti koju mi je ukazao kad me je pozvao da sa njim sarađujem u kreiranju Bitefa. Svesna sam ogromne odgovornosti koju imam u odnosu na značajnu i bogatu tradiciju ove pozorišne institucije, koja je čak šest godina starija od mene. Najviše od svega se radujem što ću imati priliku da učim od čoveka koji tako dobro i duboko poznaje i razume pozorište. Moj ovogodišnji doprinos festivalu je u kvantitativnom smislu mali zbog toga što sam stupila na dužnost u trenutku kad je program mahom biozaključen.lpak, nadam seda će predstave Big in Bombay i Ronald, ktovn iz MekDonaldsa - koje potpisuju vodeći umetnici savremenog pozorišta Constanza Macras i Rodrigo García, oboje, igrom slučaja, Argentine! na privremenom radu u drugim zemljama - omoguciti celovit uvid beogradske publike u najaktuelnije tendeneije savremenog teatra, koje su nezaobilazni deo svih vedh evropskih festivala. Kad je ree о domaćim produkeijama i predstavama sa prostora bivše Jugosiavije, ovogodišnja selekcija se može smatrati zajedničkom. U nestrpljivom očekivanju Bitefa koji dolazi, već uveliko radimo za sleded... Anja Susa