Bitef

bODY_rEMIX/gOLDBERG_vARIATIONS

bODY_rEMIX/gOLDBERG_vARIATIONS Balet u dva dna Nastao na Međunarodnom festivalu savremenog plesa u okviru Venecijanskog bijenala, Italija, 2005. U novom delu Marie Chouinard desetoro igraca trupe izvodi varijacije na temu ostvarivanja slobode. Igrači se često pojavijuju à pointes: jednom, dva, pa čak i četiti povremeno. U spektroskopiji gesta vidimo ih kako se koriste raznim pomagalima, konopac, proteze, prečke i jaram, što im pokrete ponekad oslobađa, ponekad sputava, a ponekad stvara. Ova upotreba pomoćnih sredstava dovodi do neobičnih telesnih oblika i dinamike gestova i raskriva svet pedantnog i nestašnog istraživanja u kojem solisti, plesači dueta, trija i grupe svojim trudom, zadovoljstvom i domišljatošću odražavaju čovekovu sudbinu, Marie Chouinard, esteta izvan standarda, svoje zamisli predstavlja na način na koji neodredivost Drugog i očitost Lepóte nehotice dodiruju jedno drugo kroz tumačenjem Goldberg varijadja Johanna Sebastiana Bacha. Suptilni i ekstravagantni, raskošni i divlji, pokreti ispituju nerešivu tajnu tela, živog bića. COMPAGNIE MARIE CHOUINARD Međunarodna reputacija Compagnie Marie Chouinard posiedica je dvadesetosmogodišnjeg rada ove montrealske umetnice, Trupa koja je dañas neizbežni gost na glavnim svetskim pozornicama i festivalima, police iz njenog prvog ostvarenja, soio Crystallization, iz 1978, godine. Za tim komadom koji joj je odmah doñeo reputaciju za originalnost, uslediloje vise od pedeset koreografskih predstava, akcionih performansa, vokalnih radova, instalacija i fiimova, u kojima je cizelirala svoje večito zanimanje za formalno istraživanje i Ijudsko telo. Od 1978. do 1990. nastupala je sama širom sveta, razvijajući lični jezik sa univerzalnim odjekom. Trupu Marie Chouinard osnovala je 1990. godine. U radovima koje je odonda ostvarila kao koreograf, istraživala je poetiku tela na neposredne i razumljive načine koji ne prestaju da iznenađuju. Svako novo délo je odiseja kroz istoriju čovečanstva u kojem se, medutim, izbegavaju hronologija ill linearnost pripovedanja. U radu svedenom na golu suštinu postiže se pozorišni, gotovo operski efekt, a element! „žive umetnosti" dospevaju u prvi plan posredstvom različitih tehnika kompozicije i scenske postavke. Igrač je predstavljen kao jedinstvena zaokružena celina, kao biće sagrađeno pred našim očima, čije se ritimičke konfiguracije raščlanjuju na mikroodseke, analogne sa kolebanjima verbalnog opštenja. Premda se njen rad može doživeti kao provokacija, bolje je posmatrati ga kao plutanje ka slobodi i samilosti, na kojima je humor mogućan, a Eros sveprisutan. Arhitektura kosmosa, unutrašnja inteligencija tela i neiscrpna složenost njegovih artikulacija i mutacija slažu se u formalno dovrsene konstrukcije, u kojima Stil i suština nalaze svoj savršeni međusobni odjek.