Bitef

STEFAN KAEGI Stefan Kaegi (roden 1972. u Svajcarskoj) je pozorišni reditelj koji, umesto da režira drame, otkriva teatralnost u svakodnevnom životu. Temama pristupa dokumentaristički: ono što napokon vidimo na pozornici su ready-madeovi ill izmešteni odlomd u sivoj zoni između reainosti i fikcije, montaže dokumentarnog materijala, teatarske intervencije i stvarni ljudi u posebnim situadjama. Stefan Kaegi je studirao vizuelne umetnosti и Cirihu i studij performansa na Univerzitetu u Gisenu u Nemačkoj. U Argentini, Brazilu, Austriji i Poljskoj saradivao je s lokalnim izvodadma u urbanom kontekstu, produdravši ture na motonma, audio-šetnje, pogrebne svečanosti za kućne ijubimce ill autobuske obilaske. Njegov argentinski rad Torero Portero gostovao je u Minhenu na SpeilArt festivalu, u Frankfurtu na Mousonturmu, u Berlinu (HAU), Bogoti, Rio de Žaneiru i Sao Paulu. Za svoj rad Skrot. The Krakow Files iskoristio je Frankfurt, Gisen, IVlinhen i Krakov kao pozornice. Godine 2005. Kaegijev svet u obliku mini-voza Mnemopark nagradio je žiri festivala Politik im freien Theater u Berlinu, a rad je pozvan i na Avinjonski festival 2006. Stefan Kaegi s Helgard Haug i Danielom Wetzelom osniva 2000. godine pozorišnu etiketu Rimini-Protokoll. Otada su režirali

dokumentarističke komade poput Kreuzworträtsel Boxenstopp u kojem su se osamdesetogodišnje stance suočile s izazovom Formule 1. Za Schauspiel Hamburg grupa sastavljena od pogrebnika, pogrebnih muzičara i studenata hirurgije izvodila je Deadline. Taj je rad pozvan na Theatertreffen u Berlinu 2004. godine. Na hanoverskom Sondeu publika je, uz pomoć dvogleda, mogla doživeti grad kao pozorišni komad. Veliki (politički) odjek doživela je verna replika 18-satne sednice iz Bundestaga koju je u radu Deutschland 2 na festivalu Theater der Weit 2002. godine uprizorilo 200 građana bivše nemačke prestonice Bona. Godine 2004. Rimini Protokoll postavlja radove Sabenation za Künsten Festival u Briselu i Schwarzenbergplatz za bečki Burgtheater (nominovan za nagradu Nestroy 2005. godine). Za potrebe rada Call Cutía osnovali su pozivni centar u Kalkuti kojim je upravljaia publika u Berlinu pomoću svojih mobilnih telefona. Poslednji njihovi radovi su Cameriga na festivalu Homo Novus u Rigi 2005. godine i Blaiberg und sweetheart l9 za ciriški Schauspielhaus. „U rukama Rimini Protokolle sve postaje stvarno, ali i sumnjivo istovremeno. Nikakva zadana dramaturgija ne garantuje nužno razliku između umetnosti i stvarnosti - ponajpre je giedalac taj koji postaje stručnjak za kriterijume autentičnosti. ... Teatar bi trebalo ponovo da postane posmatračnica onoga 'što se to tamo događa'" (Milo Rau,„Neue Zürcher Zeitung"). Tokom 2006. godine Kaegi će, izmedu ostalog, raditi na projektima u Berlinu, Cirihu, Sofiji, Diseldorfu i Sao Paulu.

J.Ć.